ЗАКОНИ КОЈИ РЕГУЛИШУ ДЕЛАТНОСТ ЗАДУЖБИНА, ФОНДАЦИЈА И ФОНДОВА

 

ЗАКОНОМ О ЗАДУЖБИНАМА И ФОНДАЦИЈАМА („Сл. гласник РС“, бр. 88/2010 и 99/2011–др. закон), који је усвојен 23. новембра 2010.године и почео да се примењује од 1. марта 2011. године) уређени су услови за оснивање и правни положај задужбина и фондација, имовина, унутрашња организација, упис и брисање из регистра, делатност, статусне промене, надзор над радом задужбина и фондација, престанак рада, друга питања од значаја за њихов рад, као и правни положај и деловање представништава страних задужбина и фондација.

Задужбине и фондације, у смислу Закона о задужбинама и фондацијама („Сл. гласник РС“, бр. 88/2010 и 99/2011–др. закон), јесу непрофитне невладине организације које могу основати једно или више пословно способних домаћих или страних физичких или правних лица. (члан 4. и 10. Закона)

Задужбина је правно лице без чланова којем је оснивач наменио одређену имовину (основна имовина) ради доброчинитељског остваривања општекорисног циља или приватног интереса, односно циља који није забрањен Уставом или законом; фондација је правно лице без чланова и основне имовине које је основано ради доброчинитељског остваривања општекорисног циља који није забрањен Уставом или законом (члан 2. Закона).

Остваривањем општекорисног циља, у смислу овог закона, сматрају се активности усмерене на промовисање и заштиту људских, грађанских и мањинских права, промовисање демократских вредности, европских интеграција и међународног разумевања, одрживи развој, регионални развој, равноправност полова, унапређење социјалне и здравствене заштите, промовисање и унапређење културе и јавног информисања, промовисање и популаризацију науке, образовања, уметности и аматерског спорта, унапређивање положаја особа са инвалидитетом, бригу о деци и младима, помоћ старима, заштиту животне средине, борбу против корупције, заштиту потрошача, заштиту животиња, хуманитарне и друге активности којима задужбине и фондације остварују општекорисне циљеве односно интересе.

Задужбине и фондације остварују општекористан циљ и када је њихова активност усмерена на одређени круг лица која припадају одређеној професији, националној, језичкој, културној и верској групи, полу или роду, односно на лица која живе на одређеном подручју.

Остваривањем приватног интереса, у смислу овог закона, сматрају се активности усмерене на остваривање појединачних интереса оснивача задужбине, његове породице или трећих лица (породичне задужбине које се оснивају у циљу школовања чланова породице и у неке друге правно дозвољене сврхе) – члан 3. Закона.

Циљеви и деловање задужбине и фондације не смеју бити у супротности са правним поретком, а нарочито не смеју бити усмерени на насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалне целовитости Републике Србије, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости заснованих на расној, националној, верској или другој припадности или опредељењу, као и полу, роду, физичким, психичким или другим карактеристикама и способностима.
Циљеви и деловање задужбине и фондације не смеју бити усмерени на остваривање посебних интереса политичких странака, као што су: непосредно учешће у изборној кампањи или прикупљање средстава за изборну кампању одређене политичке странке, коалиције или кандидата, као и финансирање политичке странке, коалиције или кандидата (члан 6. Закона).
 

Задужбине и фондације стичу својство правног лица уписом у Регистар и не могу отпочети са деловањем пре уписа у Регистар. Такође, представништво стране задужбине и фондације може обављати своју делатност на територији Републике Србије након уписа у Регистар.
Основна имовина задужбине може бити у стварима, правима и новцу.
Најмања вредност основне имовине неопходне за оснивање задужбине износи 30,000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан оснивања.

Изузетно, у Регистар задужбина и фондација може се уписати и задужбина чија је вредност основне имовине мања од 30,000 евра, по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за културу, односно за задужбине које се оснивају на територији Аутономне покрајине Војводине - органа те аутономне покрајине надлежног за послове културе, о томе да је основна имовина задужбине довољна за остваривање циљева због којих се оснива. Наведене послове надлежни орган Аутономне покрајине Војводине обавља као поверене послове (чл. 12. Закона).

Услови за одузимање деловања задужбине и фондације: Ако задужбина и фондација делују супротно утврђеним циљевима, односно обављају делатност супротно одредбама члана 6. овог закона, односно ако се учлане у страну или међународну организацију чији су циљеви или делатност у супротности са одредбама члана 6. овог закона, Министарство, односно орган Аутономне Покрајине Војводине надлежан за послове културе, по службеној дужности доноси решење о одузимању одобрења за деловање. Послове из става 1. овог члана надлежни орган Аутономне покрајине Војводине обавља као поверене послове (члан 52. Закона).

Законом о задужбинама и фондацијама уређено је да Агенције за привредне регистре www.apr.gov.rs  врши: упис усклађивања у Регистар, упис оснивања у Регистар, упис промене података у Регистар и упис брисања из Регистра оних задужбина и фондација које, као непрофитне невладине организације, оснивају једно или више пословно способних домаћих или страних физичких или правних лица.

Даном почетка примене Закона о задужбинама и фондацијама престаје да важи Закон о задужбинама, фондацијама и фондовима ("Службени гласник СРС", број 59/89), осим у делу у којем се уређује правни статус фондова (по аналогији и фондација и задужбина) чији је оснивач или суоснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе (чл. 71. Закона). Значи, на фондове, фондације и задужбине које оснива или је суоснивач Република, Покрајина или локална самоуправа примењује се Закон о задужбинама, фондацијама и фондовима ("Службени гласник СРС", број 59/89), па се фондови, фондације и задужбине на територији Аутономне покрајине Војводине чији су оснивачи или суоснивачи покрајина или јединице локалне самоуправе и даље региструју у Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Имајући у виду да нови Закон о задужбинама и фондацијама искључиво уређује правни статус задужбина и фондација као приватно-правних лица (где оне и припадају сагласно класичној подели правних лица у градјанском праву), одредбе Закона се не примењују на фондове, али и на фондације и задужбине које су уписане у регистар пре ступања на снагу Закона о задузбинама и фондацијама, а чији је оснивач или суоснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе. Наиме, наведени субјекти јављају се у својству (су)оснивача као lex imperii (носиоци јавних овлашћења), а не као lex gestionis (страна у приватно/правном послу), те су следствено томе такве задужбине, фондације и фондови јавно-правна, а не приватно-правна лица, на чији се правни статус, сагласно члану 71. Закона о задужбинама и фондацијама, и даље примењују одредбе претходно важећег Закона о задужбинама, фондацијама и фондовима. Наравно, Република Србија, аутономна покрајина и локална самоуправа и даље могу да се јављају као (су)оснивачи задужбина, фондација и фондова, у ком случају је орган надлежном за упис у регистрар (Министарство, Секретаријат) и на ове задужбине, фондације и фондове и даље се примењују одредбе старог закона.

 

Закон о задужбинама и фондацијама („Сл. гласник РС“, бр. 88/2010 и 99/2011 – др. закон),

Закон о задужбинама, фондацијама и фондовима ("Сл. гласник СРС", бр. 59/89 и „Сл. гласник РС“, број 88/2010 - др. закон).