Otvoreni sajmovi knjiga, obrazovanja  i Art Expo

24. februar  2011. godine

 

Na Novosadskom sajmu otvoren je 17. međunarodni Salon knjiga, 16. izložba Art Expo i 7. međunarodni Sajam obrazovanja „Putokazi". Sajamske priredbe je otvorio ministar  prosvete Srbije, Žarko Obradovića prisutnima su se obratili i pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za obrazovanje dr Zoltan Jegeš i generalni direktor Novosadskog sajma Goran Vasić.

Novi Sad, koji odavno krase naziv Srpska Atina i reputacija izrazito tolerantne višekulturne i višejezične sredine pravo je mesto za održavanje ove smotre koju obležavaju veliki raspon obrazovnih, kulturnih i umetničkih tema, međunarodni karakter i visoki rang i renome učesnika, ali i činjenica da ove tri priredbe pružaju istinsku priliku za upoznavanje i vrednovanje sadašnjih i unapređenje budućih stvaralačkih i radnih nastojanja u duhovnoj sferi -obrazovanju, književnosti, kulturi i izdavačkoj delatnosti – rekao je Obradović.

Pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Đurić naglasio je da ove sajamske priredbe promovišu dva najvažnija elementa današnjice - znanje i kreativnost, kao garante boljeg položaja u svetu. On je istakao značaj što se prvi put zajedno, sa jednog mesta, promovišu obrazovanje, Art Expo i Salon knjiga, I zahvalio Novosadskom sajmu što na ovaj način doprinosi pozicioniranju ovako važnih oblasti.

Otvaranju sajamskih manifestacija u Novom Sadu prisustvovali su i Milan Đukić, član Gradskog veća za obrazovanje i Andrej Bursać, član Gradskog veća za kulturu.

 

U okviru sajamske manifestacije Art Expo,sekretar za kulturu, Milorad Đurić otovorio je u kongresnom centru “Master” izložbu pod nazivom Jedan (ne)mogući modni kontakt: Endi Vorhol-Mira Brtka” koja pronalazi sponu u radu dvoje multimedijalnih umetnika – Vorhola i  Brtke.

Do 1. marta više od 150 izlagača na “Salonu knjiga” predstaviće više hiljada naslova popularne i stručne literature, a svakodnevno će biti održane različite promocije, susreti s piscima, a biće održan fejsbuk pesnički festival, kao i književna manifestacija „Dani Laze Kostića" u čijem će se programu “Laureati” predstaviti dobitnici najprestižnijih domaćih književnih priznanja.

 
Predstavljena nedavno otkrivena freska “Raspeće Hristovo”

22. februar  2011. godine

 

Freska "Raspeće Hristovo", nedavno otkrivena na istočnom zidu Franjevačkog samostana u Baču, koja prema procenama stručnjaka datira iz 13. ili 14. veka, predstavljena je danas javnosti. Do ovog značajnog otkrića došli su stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, tokom radova na adaptaciji kapele Franjevačkog samostana.

Otkrivena freska prikazuje mrtvog Hrista, sa telom zakrivljenim na levu stranu, (desnu Hristovu stranu), sa delom krsta čiji horizontalni krak je u obliku grede sa zakošenim ivicama. Pozadina slike je tamna, ali kroz crnu pozadinu prosijava plavičast ton. Bogorodica je u tamno crvenoj odeći, a lice je delom oštećeno i pod slojem maltera. Sačuvano je poprsje Bogorodice, a jasno je vidljiva njena desna ruka sa šakom.
Najverovatnije je da se radi o mešavini slikanja fresco i secco, verovatno oštećenog visokom temperaturom. Položaj Hristovog tela, antičke proporcije i fizionomija Hrista govore o autoru snažno određenom vizantijskim slikarstvom, kao izvorom antičkog uticaja. Ostaci modelacije i karakterizacije lika jasno uokviruju i potvrđuju vizantijsko poreklo, uz veoma osnovano datovanje u period od polovine XIII do polovine XIV veka.

Fresku su javnosti predstavili pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Đurić, direktor Pokrajinskog zavoda za očuvanje spomenika kulture, Zoran Vapa i predsednik opštine Bač, Tomislav Bogunović, a o postupku otkrivanja ovog značajnog segmenta istorije samostana, govorila je Slavica Vujović, rukovodilac radova na obnovi.
Pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Đurić izrazio je zadovoljstvo što će otkriće "Raspeća Hristovog" biti zabeleženo kao značajan datum u kulturi i zaštiti kulturne baštine Vojvodine.

- Kulturna baština je izuzetno važan segment svake kulturne politike, jer bez poznavanja, svesti i dobrog odnosa prema onome što je bilo pre nas, ne možemo imati ni budućnost. Briga o kulturnoj baštini je mera naše ukupne kulture i naše civilizovanosti, a sve to ne bismo mogli da ostvarimo da nije stručnjaka i ustanova koje se profesionalno i visokokvalifikovano time bave - rekao je Đurić čestitavši stučnjacima iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture na ovom značajnom otkriću. Đurić je dodao da će ovaj vredni nalaz, u još većoj meri, obogatiti ne samo identitet Bača, koji se nalazi na preliminarnoj listi UNESCO za zaštitu svetske kulturne baštine, nego i čitave Vojvodine i Srbije.

Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za očuvanje spomenika kulture istakao je da, u šest decenija dugoj istoriji ove ustanove, freska "Raspeće Hristovo" predstavlja jedno od tri najznačajnija otkrića.
- Pored najnovijeg otkrića u Baču, godine 1986. otkriven je fresko živopis u kubetu crkve manastira Rakovca, dok je 1997, pri konzervatorskim radovima na Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Temišvaru otkriven deo nepoznatog živopisa - rekao je Vapa.

Govoreći o Franjevačkom samostanu, u kome je otkriveno "Raspeće Hristovo", Vapa je istakao da su ga osnovali Templari, davne 1169. godine, a da su Franjevci ovde od 1301. 
- Najstariji očuvani deo ovoga hrama je oltarski deo, sa kraja 12. veka, dok je deo u kome je freska otkrivena upravo iz 1301. godine, tako da se njen nastanak jasno može datovati u drugu polovinu 13. i prvu polovinu 14. veka - rekao je Vapa i najavio da predstoje arheološki radovi koji treba da potvrde pretpostavku da je mesto na kome je "Raspeće Hristovo" otkriveno bila kapela, te da je ova freska deo njenog fresko živopisa.

Predsednik Opštine Bač Tomislav Bogunović je naglasio da je otkriće freske značajno za promociju opštine Bač, i da će zajednički sa Vladom Vojvodine i resornim Sekretarijatom, a kroz Fond "Vekovi Bača", promovisati ovo značajno otkriće, te da se u ovim aktivnostima očekuje i pomoć resornog republičkog ministarstva.
 

Đurić primio Egberta Žismontija

13. februar  2011. godine

 

Pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Đurić, primio je u Vladi Vojvodine slavnog brazilskog kompozitora, pijanistu i gitaristu, Egberta Žismontija, koji u našoj zemlji boravi u organizaciji Gitar art festivala, i Asocijacije gitarista Vojvodine. Žismonti, jedan od najboljih džez autora sveta, nastupio je u Beogradu i Novom Sadu.

„Egberto Žismonti je jedna od istinskih zvezda i džeza i savremene brazilske muzike, autor koji ima iza sebe mnoštvo albuma i koji je kroz stvaralaštvo ujedinio kulturni bekgraund koji ima, a to je mnogo različitih kultura u Brazilu. Mislim da je to sjajan primer kako to mnoštvo kultura može da dovede do ovako kreativnih proboja i kreativnih rezultata“, rekao je sekretar Đurić.

Egberto Žismonti podsetio je ovom prilikom da inspiraciju za stvaralaštvo pronalazi u brazilskoj kulturi i dodao da ga interesuje izvorna folk muzika sa ovih prostora.

Nastup slavnog umetnika u novosadskoj Sinagogi, predstavlja i uvod u Peti vojvodjanski festival klasične gitare.

 

Poseta Pančevu

04. februar  2011. godine

 

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić posetio je Pančevo i razgovarao sa članicom Gradskog veća Pančeva zaduženom za kulturu Nadom Berkuljan. Tom prilikom  istaknuto je da je Pokrajinski sekretarijat za kulturu tokom 2010.godine finansijski pomogao 47 projekata kulture grada Pančeva u ukupnom iznosu od preko 6 miliona dinara.Takođe u razgovorima je istaknuto da je najznačajniji kulturni resurs Pančeva njegovo industrijsko nasleđe i savremeno stvaralaštvo koje proizilazi iz njega kao što je na primer Bijenale stakla.

 

Pokrajinski sekratar u toku dana posetio je  Starčevo gde je u prostorijama Mesne zajednice Starčevo prisustvovao prezentaciji plana formiranja Centralnog arheološko-turističkog parka Starčevo - grad u Starčevu koji za cilj ima proučavanje i prezentaciju Starčevačke kulture na prostoru Jugoistočne Evrope. U razgovoru za članovima Udruženja „Neolitsko Starčevo“ i MZ Starčevo Pokrajinski sekratar za kulturu Milorad Đurić istakao je značaj projekta u kulturno-turističkom i razvojnom smislu jer pojam Starčevačke kulture mapiran je na kulturnoj mapi sveta i predstavlja kulturni potencijal koji je prepoznatljiv i koji će kao takav biti podržan od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.
 

Podrška ''Ivano'' projektu

04. februar  2011. godine

 

Pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Đurić, održao je u Vladi AP Vojvodine sastanak sa slikarem i dizajnerom,  autorom projekta „Ivano“,  Aleksandrom Pedovićem i atašeom za kulturu ambasade Japana u Srbiji, Kiotakom Tanakom, na kojem je razgovarano o podršci ovom projektu u narednom periodu. Projekat „Ivano“, kako je rečeno na sastanku, već deset godina na jedinstven način spaja japansku kulturu i tradiciju sa evropskom kulturnom praksom pri čemu nastaju umetnička dela i nov kvalitet. Umetnici iz čitavog sveta kreiraju radove na ručno rađenom papiru iz radionice Heizbura Ivana. Autor projekta, Aleksandar Pedović, podsetio je da je prva izložba radova održana 2000. godine, te da su u  projektu, zahvaljujući saradnji sa muezjom  „Hiroko Mori i Stejsis“ i radionicom papira Ivano, iz Japana do sada učestvovali umetnici iz čitavog sveta.

„Ovaj projekat, spajajući evropsku i dalekoistočnu kulturu, ujedno predstavlja i faktor saradnje i komunikacije, a omogućuje umetnicima iz različitih zemalja da razmene iskustva i ideje“ rekao je sekretar za kulturu,  Milorad Đurić, i izrazio spremnost da Sekretarijat za kulturu, u narednoj godini podrži održavanje retrospektivne izložbe radova nastalih u protekloj deceniji.

 

Ataše za kulturu, Kiotaka Tanaka, rekao je da je ambasada Japana zainteresovana da bude suorganizator ove izložbe 2012. godine, koja bi, prema planu, trebalo da se održi u Nacionalnom art centru u Tokiju.

 

Dodeljene godišnje nagrade Zavoda za kulturu Vojvodine

03. februar  2011. godine

 

Zavod za kulturu Vojvodine dodelio je godišnje nagrade za 2010. godinu koje predstavljaju javno priznanje za stvaralačke  rezultate u kulturi i umetnosti i unapredjivanje kulturnog života, uvažavajući sve posebnosti AP Vojvodine.

Ovogodišnjim dobitnicima, prevodiocu Arpadu Vicku za multikulturalnost i interkulturalnost, istoričaru umetnosti dr Branki Kulić za doprinos u očuvanju kulturnog nasleđa, piscu i filologu akademiku Julijan Tamašu za ukupno stvaralaštvo i pijanisti mr Ratimitu Martinoviću za savremeno stvaralaštvo, nagrade je, u prisustvu pokrajinskog sekretara za kulturu, Milorada Đurića uručio predsednik Upravnog odbora Zavoda, Milivoje Mlađenović.

“Nagrade su važan segment i važan instrument svake kulturne politike, predstavljaju prave reprezente jedne sredine i njene kulture ali i putokaze za sledeći period. Nagrade oslikavaju ono što jedan kulturni sistem želi i viziju koju pokušava da ostvari jer one čine srž onoga što mi u kutluri želimo da postignemo - da ostvarimo u našoj pokrajini, izgradnju i napredak jednog otvorenog i kreativnog društva. Svaka nagrada pa i ove večeras dodeljene, zahvaljujući komplesnom ali sa uspehom obavljenog posla pokrajinskog Zavoda za kulturu, predstavljaju i potvrdu učinjenog za sve nas u kulturi ali najavljuju i daju i smernice za budućnost, kao još jednu potvrdu vizije kulturnog razvoja”, rekao je pokrajinski sekretar Milorad Đurić prilikom svečanosti u Vladi Vojvodine.

 

U ime nagrađenih zahvalila je dr Branka Kulić, istoričarka umetnosti.

 

Uručene nagrade za najlepše kalendare

01. februar  2011. godine

 

U Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Đurić uručio je danas nagrade učesnicima konkursa za najlepše kalendare i čestitke za 2011. godinu. Pokrovitelj ovog konkursa za najlepši dizajn, najbolju štampu i originalnost već petnaestu godinu je agencija Publisite i Art direktor klub, a učesnici su bili dizajneri iz više zemalja u regionu.

-Kalendari su polje u kojem se susreću umetnost i biznis, prostor u kome primenjena umetnost može da artikuliše svoju kreativnost, a primenjeni umetnici da, na jedan dobar način, plasiraju svoje ideje. S druge strane, to je prilika  da se estetizuje i svakodnevni život biznisa - rekao je pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić, prilikom uručivanja priznanja najuspešnijima. -Uz to, kalendari danas nisu samo podsetnici za vreme, nego i sredstvo komunikacije što ova izložba i pokazuje, te je agencija Publisite kroz  ovakvu aktivnost promovisala mogućnost da se savremena ili primenjena umetnost nametni oblast privrede i svakodnevnog života, dodao je Đurić.

Nagrade za najbolji dizajn kalendara dobili su NIS, Elektroprivreda Srbija i JP Vojvodinašume.