Muzej savremene umetnosti Vojvodine na 54. Bijenalu u Veneciji – Srbiju predstavlja izložba Dragoljuba Raše Todosijevića Svetlost i tama simbola

26. januar  2011. godine

 

Stručni savet za pripremu nastupa Republike Srbije na predstojećem 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji doneo je, 19. januara 2011. godine, odluku da našu zemlju na ovoj manifestaciji predstavlja projekat Svetlost i tama simbola Dragoljuba Raše Todosijevića. Realizator nastupa biće Muzej savremene umetnosti Vojvodine, komesar nastupa Živko Grozdanić, direktor Muzeja, a kustoskinja izložbe Sanja Kojić Mladenov.

Na Konkurs Ministarstva kulture za pripremu nastupa Srbije na Bijenalu bilo je pozvano devet umetnika za koje se, smatralo da mogu adekvatno predstaviti srpsku umetničku scenu na zadatu temu Bijenala. Stručni savet, koji su činili Irina Subotić (predsednica), Jerko Denegri, Mrđan Bajić, Zoran Todorović i Zoran Erić, razmotrio je prispele predloge, i to četiri umetnička i tri kustoska projekta, i odlučio da Srbiju na Bijenalu predstavlja projekat Raše Todosijevića, a u organizaciji i realizaciji Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.

Kako je Venecijansko bijenale jedan od najvažnijih foruma za predstavljanje, promišljanje i preispitivanje tema vezanih za aktuelna deševanja na međunarodnoj umetničkoj sceni, polazna tačka ovogodišnje koncepcije, koju je postavila umetnička direktorka Bijenala Bića Kuriger (Bica Curiger) je istorijska referenca na poznatog italijanskog slikara Tintoreta, čije se bavljenje svetlom, bilo racionalnim ili transcedentnim, može posmatrati kao značajno za rad brojnih savremenih umetnika. Naslov centralne izložbe 54. bijenala je ILLUMInazioni – ILLUMInations, a nacionalne reprezentacije su pozvane da svoje zemlje u paviljonima predstave kroz odgovore na pitanja u vezi sa ovom zadatom temom.

U sklopu toga, kroz problem simbola, projekat beogradskog konceptualnog umetnika Raše Todosijevića bavi se uočavanjem i „rasvetljavanjem“ društveno-političkog, ekonomskog i kulturološkog konteksta društvenog okruženja samog autora, a naročito osetljivih pitanja kao što su mitologija, religija i moć. Projekat Svetlost i tama simbola se sastoji od više segmenata koncipiranih kroz instalacije, dnevnik i istoriju. Postavkom u paviljonu Srbije će dominirati tri instalacije, i to: Gott liebt die Serbien, Skulptura i Klavir sa štapovima, dok će na zidovima biti postavljeni radovi iz serije Dnevnik.

Odabrani projekat Raše Todosijevića biće izložen u Paviljonu Srbije od 4. juna do 27. novembra 2011. godine.

Biografija umetnika – Dragoljub Raša Todosijević je rođen 2. septembra 1945. godine u Beogradu. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1969. godine. Danas je slobodan umetnik i živi u svom rodnom gradu.

Raša Todosijević pripada grupi umetnika koji su još krajem 60-tih i početkom 70-tih godina učinili radikalan otlon od ideologije i prakse tada vladajućeg socijalističnog modernizma i uključili se u nove tokove koji su tek nastajali na svetskoj umetničkoj sceni.  

Tokom svog dugog umetničkog delovanja izlagao je u prestižnim galerijama i muzejima  širom sveta, a njegovi radovi su, između ostalog, otkupljeni i čine izložbene postavke pariskog Bobura, štokholmskog Muset Moderna-a, Muzeja savremene umetnosti u Kamamotu, i drugih.

Između ostalog, Todosijević je dobitnik nagrade Artslink za 2004. godinu u Njujorku i nagrade Emili Harvi fondacije iz Njujorka 2006. godine, koja se dodeljuje umetnicima povezanim sa pokretom Fluksus. Takođe, Raša Todosijević je jedan od dobitnika nagrade 50. Oktobarskog salona u Beogradu, kao i nagrade Politike za 2009. godinu.

 

Đurić otvorio izložbu slika Boška Petrovića

14. januar  2011. godine

 

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić otvorio je danas, u novosadskoj Galeriji likovne umetnosti - Poklon zbirci Rajka Mamuzića,  izložbu slika poznatog umetnika Boška Petrovića. Povod za izložbu je deset slika velikog formata koje su Galeriji poklonili naslednici Boška Petrovića - ćerka Višnja, sin Marko i supruga Ivanka Acin. Takođe, izložba je organizovana da se ponovo istaknu i budu dostupne javnosti neosporne umetničke vrednosti četiri decenije duge umetničke karijere Boška Petrovića.

Izložba slika Boška Petrovića predstavlja dobar početak godine za Galeriju Rajko Mamuzić. Poklonjenih deset  slika javnoj zbirci ove Galerije jesu posebno vredne za našu kulturnu publiku koja će, u narednih mesec dana dok traje izložba, imati prilike da pogleda deset slika koje do sada nisu bile dostupne široj javnosti i da se podseti na likovna dostignuća našeg poznatog slikara, rekao je Milorad Đurić.

Slike su restaurirane  i tako sačuvane za buduće generacije od daljeg propadanja. Đurić je naglasio da je reč o važnom projektu, jer  je, s jedne strane, deo opusa našeg značajnog slikara uključen u javnu zbirku a, s druge strane, to jeste potvrda kvaliteta rada Galerije Rajko Mamuzić, koja inače ima misiju da registruje, prikuplja i čuva dela naših umetnika, pre svega smeštenih u našu noviju istoriju.

 

Kustos Nada Stanić govorila je o umetničkom putu Boška Petrovića:
- Kao umetnik, prošao je kroz sva iskušenja kroz koja je prolazilo savremeno likovno stvaralaštvo kod nas u drugoj polovini XX veka i reagovao adekvatnim angažmanom na izazove, od nastavljanja tradicije kolorističkog slikarstva, preko umerenog ekspresionizma, do asocijativnih i apstraktnih formi.

Na izložbi je predstavljeno dvadeset slika velikog formata, uglavnom iz ciklusa "Katedrale" i "Kreveti na sprat''.

 

Milorad Đurić otvorio Drugu godišnju izložbu Centra za grafiku

12. januar  2011. godine

 

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić je otvorio sinoć, u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, Drugu godišnju izložbu Centra za grafiku. Grafički listovi prikazani u ovoj postavci su rezultat koji je nastao kao plod saradnje umetnika i profesionalnog saradnika (master printer) u grafičkom ateljeu. U ovogodišnjem projektu učestvovali su: Mirjana Subotin Nikolić, Lazar Marković, Slavko Bogdanović, Danijela Halda, Stefan Vehmajer (Stefan Wehmeier), Živko Grozdanić, Predrag Dimitrijević, Maja Erdeljanin i Miloš Vujanović. Dela nastala u procesima saradnje ovih autora sa Centrom za grafiku, čine portfolio koji predstavlja dokument jedne sabrane umetničke energije ostvarene u tehnikama medija grafike.

Otvarajući izložbu, pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Đurić je istakao da je ova druga izložba i druga potvrda da je Nebojša Lazić imao dobru ideju i da je sve ono što su se dogovarali pre nekoliko godina imalo smisla.

Centar za grafiku, iako nevelik, predstavlja značajnu tačku kulturne infrastrukture, tačku koja je vrlo važna i predstavlja novi primer saradnje i jedne dobre podele rada, Centra za grafiku i, s druge strane, umetnika koji u ovom slučaju nisu bili opterećeni tehničkim problemima. Dakle, taj srećan spoj specijalističkih tehničkih uslova, s jedne strane, i otvorenosti i kreativnosti umetnika, s druge strane, vidljiv je na ovoj izložbi i dobro je da ovakva vrsta institucije postoji kod nas - istakao je ovom prilikom Milorad Đurić.