Одржана свечана академија поводом стогодишњице од оснивања Прве српске добровољачке дивизије и њених борби у Добрудзи

26. април 2016. године

 

Нови Сад, 26. април 2016. - У организацији Матице српске и Банатског културног центра данас је у свечаној сали Матице српске у Новом Саду одржана свечана академија поводом стогодишњице од оснивања Прве српске добровољачке дивизије и њених борби у Добрудзи.
Тим поводом поздравне речи упутили су доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање, Видоје Голубовић, председник Удружења ратних добровољаца 19121918 и њихових потомака и поштовалаца из Београда. О историјату и значају Прве српске добровољачке дивизије говорио је др Милан Мицић, док су у свечаном делу програма учествовали Гордана Ђурђевић Димић и Миодраг Петровић, глумци Српског народног позоришта, Изворна група Звуци с камена и Новосадски камерни хор.

Поздрављајући присутне у име Матице српске доц. др Ђорђе Ђурић је нагласио да се и данас одржава још један у низу од 25 догађаја, који имају за циљ и са идејом да у култури сећања нас свих и оних, који долазе сачува прича о догађајима из Великог рата. Са тим у вези је и ова свечана академија, где ћемо кроз освртање на неке од историјских чињеница се присетити тих година. Током ратних година од 1912. до 1918. године, управо 1916. година је била обележена највећим бројем сукоба и настрадалих и на основу тога могу се извући две поуке. Једна је да су Срби северно од Саве и Дунава, који су живели у оквиру Хабсбуршке монархије, успели да очувају свој идентитет, кроз културу, обичаје, језик и писмо, а друга поука би била да оно што нас је историја научила да без велике личне жртве није било могуће присаједињење Србији.

Покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић је поздравио учеснике и госте академије у име ресорног секретаријата и Покрајинске владе истичући чињеницу да ова година јесте време, када се присећамо на храброст, јунаштво и подвиге српских добровољаца, које не смемо да заборавимо.
Прошло је 100 година од Првог светског рата, где смо кроз разне манифестације и догађаје одали почаст нашим јунацима рекао је Грујић и подсетио да са тим у вези ове године почетком септембра делегације Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање и вероватно делегације Републичке владе положиће венац на споменик у Меддзидији у Добрудзи војницима Прве српске добровољачке дивизије. Овај монуменатлни споменик у облику пирамиде јесте један од наших најлепших изван граница Републике Србије, о којем се са посебним пијетеом брине удружење румунско- српског пријатељства, као и удружења ратних добровољаца из Србије. Осим овог великог и значајног датума, секретаријат за културу и јавно информисање подржао је и обележио на адекаватан начин и 250 година од оснивања Шајкашког батаљона и исто толико година од оснивања Банатских милитара. Покушавамо да кроз обезбеђена средства за очување свих наших споменика из Великог рата и Другог светског рата на нашем простору пошаљемо поруку о једном посебном односу, који имамо према јунаштву, херојству и великим жртвама које су ти људи за нас данас овде учинили. Данас овај скуп зато јесте важан, како би кроз ову свечану академију се сетили тога, да ми нисмо изазивали ратове, у њима смо учествовали и зато их не смемо заборављати рекао је на крају секретар Грујић.

Видоје Голубовић је истакао да се Удружење ратних добровољаца 1912.- 1918. година бавило бројним активностима, како би се очувало сећање на та времена и на српске добровољце. Организоване су бројне изложбе о улогама жене и деце у Великом рату, а преко 76 књига издало је ово удружење. Подигнуто је преко 100 споменика, а на сваку годишњицу се одлази на Кајмакчалан и одаје почаст страдалим војницима. Око 1135 тема о Великом рату је обрађено и ове године припрема се велики скуп на тему Срби на северу Африке и о Војводи Вуку.

О значају Прве српске добровољачке дивизије др Милан Мицић је рекао да је Прва српска добровољачка дивизија основана 29. априла 1916. године у Одеси. У српској култури нема пуно сећања на ове добровољце, а споменик у Меддзидији у Румунији заправо представља њих саме. Били су то Срби из Баната, Бачке, Срема, Барање, Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Далмације, Славоније који су чином добровољног ступања у српску војску унапред жртвовали себе, своје породице и своју имовину јер је њихов чин Аустроугарска сматрала велеиздајом. Они су актом ступања у српску војску показивали жељу српског народа из крајева из којих су потицали за уједињење са Краљевином Србијом у један државни оквир и били су после окупације Србије 1915. године једина и последња војничка попуна српске војске.
Прва српска добровољачка дивизија на дан 6.септембра 1916.године имала је 16568 људи и то из Срема, Баната, Бачке и Барање 6.225 војника, из Босне и Херцеговине 6.177 из Хрватске, Славоније, Далмације, Истре и Словеније 3.269, из Чешке, Словачке и Галиције 542 војника, из Србије 355 војника. Командни кадар дивизије чинили су официри добровољци Срби, Хрвати, Словенци и Чеси, и српски официри који су дошли са Крфа на челу са комадантом дивизије пуковником Стефаном Хадзићем. У борбама на добрудзанском фронту у саставу румунско-руских снага у јесен 1916. године у 34 ратна дана Прва српска добровољачка дивизија имала је 53% губитака и одликована је са 3.300 српских, руских и румунских одликовања.