Са панела Нова Европа и мањински медији - шанса за боље позиционирање?

10. новембар 2016. године

Нови Сад, 10. новембар 2016. - Пета регионална конференција посвећена мањинским и локалним медијима, коју су организовали дневни лист Мађар со, медијска агенција Херор Меиа Поинт, компанија Ђакомели медиа (Гиацомелли Медиа) и Асоцијација медија Србије, одржана је у дворцу Еђшег (Јединство) у Новом Саду.

О могућностима и тежњи да ова конференција прерасте у европску конференцију мањинских и локалних медија говорили су у име организатора Наташа Херор из Херор медиа Поинта; Марта Варју, главна уредница листа Мађар со и Бојан Брезигар, председник Управног одбора тршћанског Приморског дневника и представник Европске асоцијације дневних новина на мањинским и регионалним језицима (МИДАС). Конференцију је званично отворио потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић, а присуствовао је заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама др Небојша Кузмановић.

У току данашње конференције организовано је неколико панел дискусије, где су у оквиру теме Нова Европа и мањински медији - шанса за боље позоционирање? говорили Ђорђе Вукмировић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједнцама, задужен за медије, Срђан Мајсторовић заменик директора Канцеларије за придруживање Европској унији Владе Републике Србије и Бојан Брезигар председник УО Приморски дневник.
По речима Ђорђа Вукмировића Покрајинска влада, преко покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, је обезбедила одржив начин финансирања мањинских медија.

У Војводини има 230 штампаних, електронских медија, где се убрајају и интернет портали, којих има веома много истакао је Вукмировић и додао да од тог броја 22 листа припадају категорији мањинских издања, који излазе на осам језика, штампаних у девет издавачких кућа. Сигурно је рећи, да је ово модел који се ретко где може пронаћи, јер ове цифре се односе само на најважније мањинске медије, док је један део њих после приватизације препуштен тржишту рекао је Вукмировић.

Јасно је да за сада само Јавни сервис има сигурно финансирање, прецизирао је Вукмировић, нагласивши да Покрајинска влада за ових девет издавачких кућа издваја годишње 264 милиона динара и још два и по милиона за пројектно финансирање, што укупно износи 266,5 милиона динара. Укупан буџет за подршку медијима износи 277 милиона, и ако то претворимо у проценте, онда имамо да се за листове на језицима националних заједница издваја 96,2 одсто, док за листове на српском језику преостаје 3,8 одсто, што би се у наредном периоду требало изменити, како би подршка мањинским медијима остала, али са друге стране да се снажније помогну медији на српксом језику.

Срђан Мајсторовић је подсетио да поглавља 23 и 24 јасно дефинишу, између осталог права и обавезе државе према мањинским медијима. Са тим у вези, истакао је он, важна је и израда два Акциона плана, где први дефинише права националних мањина, а други унапређење положаја националних мањина у сфери информисања и заштите националног идентитета. У том смислу, рекао је Мајсторовић, основан је и Фонд за финансирање пројеката промовисања језика у оквиру фондова Европске уније, где се две или више националних заједница могу пријавити, у оквиру заједничког пројекта за финансирање.

Бојан Брезигар овом приликом је подсетио да је овај век дефинисан интернет порталима и новом ером комуникације, која је евидентно јефтинија и бржа, па самим тим и доступна свакоме. Тиме се не губи припадност и идентитет појединца, већ сасвим супротно ова ера нових технологија даје широк фронт управо за неговање језика и писма сваког појединца.
Током данашњег дана одржани су и панели на тему Феномен припадања заједници колика је улога мањинских и локалних медија и Нови медијски концепти.