Сарадња српских позоришта у дијаспори

07. октобар 2016. године
 

Нови Сад, 7. октобар 2016. - Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама у складу са својим буџетским могућностима помагаће гостовања позоришних представа на српском језику у дијаспори, како би се на прави начин неговала култура и језик са ових простора рекао је на јучерашој конференцији за новинаре у Стеријином позорју подсекретар овог секретаријата Зоран Лазин.

Конференција на тему Српска позоришта у дијапсори окупила је учеснике из Мађарске, о чему је говорио Милан Рус из Српског позоришта у Будимпешти, Марка Аџића глумца из Румуније и Спасоја Ж. Миловановића драматурга из Канаде.
По речима подсекретара Лазина, модалитети сарадње са ове три земље су потпуно различити. Наш је циљ, а и задатак, подсетио је Лазин, да на најбољи могући начин јачамо српски културни идентитет на првом месту са земљама у окружењу, где има највише српског живља, а то јесте Румунија, Мађарска и Хрватска.
Људи из културе јесу амбасадори добре сарадње и добрих односа и зато ћемо, као секретаријат задужен између осталог и за питања културе, потрудити се да на ову тему се укључимо и у неке од прекограничних међународних пројеката, као што је ИПА истакао је Лазин.

Марко Аџић је прецизирао да у Румунији живи у Темишвару око 10.000 Срба, а у целој држави 19.000 хиљада. Национална права Срба се негују кроз бројна културно уметничка друштва, а своје програме реализују преко Савеза Срба у Румунији, који то на прави начин негује. Иста је прича и са позориштем, нагласио је Аџић, јер професионално позориште на српксом језику тек треба да у формално-правном смислу заживи и то би било четврто национално позориште у Румунији. Постоје позоришта на румунском језику, немачком, мађарском и српском би било четврто. Зато је сарадња са Стеријиним позорјем и гостовањима у оба правца било више него добро за формирање праве позоришне сцене у Румунији, а на српксом језику.

Од Јоакима Вујића и 1813. године, када је основано Српско позориште у Будимпешти до данас, изведено је преко 50 премијера, бројна су била гостовања и наступи како у Будимпешти, тако и десет градова у Мађарској, где живи српски живаљ рекао је директор Српског позоришта у Будимпешти Милан Рус и подсетио да је Будимпешта била центар српске духовности од тренутка оснивања Матице српске и ми смо у обавези да настваимо то да негујемо кроз даљу сарадњу сматра Рус.
У Канади се културно- друштвени живот Срба, чија миграција је била навећа након Другог светског рата, дешава преко црквено-школских општина, рекао је Спасоје Ж.Миловановић. То је један богат садржај представа, културно- уметничких друштава и фолклорне музике, а 2003. године основан је и Фестивал позоришних трупа на српском језику, где би од користи било, да наступају и представе са матичнопг подручја, закључио је Миловановић.