Обележено шест деценија мађарске револуције из 1956.

22. октобар 2016. године
 

Нови Сад, 22. октобар 2016. - У Новосадском позоришту - јвидки Сзнхз, синоћ је одржана свечаност поводом обележавања шесте деценије од револуције у Мађарској из 1956. године. У присуству председника Скупштине АП Војводине Иштвана Пастора, о том догађају говорили су заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама др Небојша Кузмановић и председник Мађарског националног већа Јене Хајнал.
Поздрављајући присутне др Кузмановић је, између осталог, рекао да обележавање значајних историјских догађаја, који су утицали на једну епоху и дали другачије значење историјском трајању једног народа или простора, јесте прилика да се не само обнови и оснажи култура сећања једне заједнице на те догађаје, већ и да се извуку поуке за савремено трајање народа и појединаца.

Шест деценија је прошло од почетка и брзог завршетка револуционарних догађања у Мађарској, пре свега у Будимпешти, рекао је Кузмановић и додао да су непуне три недеље револуције (23. октобар - 10. новембар 1956. године) у површном посматрању историје биле само кратак бљесак једне тежње за слободом, али у дубљем сагледавању историјских процеса су, уз потоње Прашко пролеће и покрета Солидарност, представљале један од кључних историјских прелома у земљама Источне Европе.

Према његовим речима, та револуција је била спонтани устанак против стаљинистичког начина владања и ограничења суверености једне земље, устанак који је ношен енергијом младих људи, који су те револуционарне догађаје стварали.
Историју пишу победници, али истину пише време. Поносни мађарски народ је пре 60 година исписао једну истиниту причу која је својим сјајем надишла хоризонт времена и сваком слободноумном човеку послужила као узор, што је и данас, закључио је Кузмановић.

У оквиру ове свечаности одиграна је и представа Између Будимпеште и Кливленда ‒ они који се усудили да сањају, у режији Маргарете Табороши. У њој је, уз остало, реч и и о хуманом односу грађанства Србије тог времена, који су оберучке прихватили више од 20.000 Мађара избеглих пред постреволуцонарним терором тадашњих мађарских власти.