Неправедно је и недопустиво оспоравање права Буњеваца на свој идентитет

18. фебруар 2017. године

Нови Сад, 18. фебруар 2017. - Неправедно је и недопустиво оспоравање права Буњеваца на лично изјашњавање о својој националној припадности, као и оспоровање њихових колективних права која су у складу са релевантним законима Републике Србије, један је од закључака Симпозијума Културе и идентитет Буњеваца, одржаног данас у згради Скупштине Војводине.

Симпозијум је, под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, организовао Музеј Војводине,а своја виђења историјске судбине и националног и културног идентитета Буњеваца предочило је више од 30 еминетних историчара и других научних радника. Међу њима су били и Владан Гавриловић, Дејан Микавица, Слободан Бјелица, Александар Раич, Слободан Орловић, Драго Његован, Ференц Немет, Саша Марковић, Жарко Бошњаковић, Биљана Сикимић, Весна Марјановић и други.

Истрајна борба Буњеваца за свој идентитет траје свих 330 година, колико је прошло од њиховог доласка на ове просторе и то заслужује и поштовање, и подршку. Као што је очување српског националног и културног идентитета примарно стратешко опредељење Покрајинске владе,тако ћемо се борити да се очувају и идентитети других народа који живе у Војводини, укључујући, свакако, и Буњевце , рекао је на отварању Симпозијума покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Мирослав Штаткић.

Учеснике овог скупа поздравили су и заменик покрајинског секретара за културу Небојша Кузмановић, помоћница покрајинског секретара за образовање, управу и националне заједнице Милинка Хрћан, академик Зоран Ковачевић и председник Националног савета буњевачке националне мањине Сузана Кујунџић-Остојић, а став да је оспоравање права Буњеваца на самобитност неправедно и недопустиво се, како је наглашено у закључцимапосебно односи на хрватску националну мањину у Србији и њене представнике, као и на Републику Хрватску.

Уз констатацију да су Буњевци, као компактна етничка група у Бачку и Барању стигли с краја 17. века, у закључцима је наглашено да су они, упркос мађаризацији, у другој поливини 19. столећа отпочели свој национални препород. У присаједињењу војвођанских области Краљевини Србији 1918. године имали су изузетно значајну улогу, да би између два светска рата преко католичког клера, ХСС и хрватске интелигнеције која је у Бачку досељена из Загреба, били изложени интензивној хрватизацији.

Највећи удар на национални идентитет, као и на своја национална и људска права, Буњевци су доживели од кроато-комунистичке власти социјалистичке Југославије, предвођене Јосипом Брозом Титом која је преко војвођанске полиције, односно Одељења за унутрашње послове Главног народно-ослободилачког одбора Војводине забранила слободно национално изјашњавање Буњеваца (као и Шокаца) и наредила да се од 14. маја 1945. године сви Буњевци (као и Шокци) морају сматрати Хрватима. Овај акт је асимилаторски правни акт и суштински је противуставан, па га треба поништити, наводи се у закључцима Симпозијума.

Категорија Буњевац је, како се констатује, у пописне листе поново уведене тек 1991, да би се показало да, упркос забрани дугој готово пет деценија, велики број Буњеваца није заборавио свој идентитет нити жели да га се одрекне, а тако је, упркос свим притисцима, и данас.

Административно негирање Буњеваца и Шокаца и њихово присилно третирање као Хрвата после Другог светског рата је, наводи се у закључцима Симпозијума, било и у функцију разграничења између тадашњих југословенских федералних јединица Хрватске и Србије. Захваљујући томе, у корист Хрвата је практично насилно промењена етничка слика пре свега Барање, што је био један од главних елемената да она уђе у састав Хрватске.