Слоганом Човек ...загонетка сам себи отпочела 25. Вршачка позоришна јесен

21. октобар 2017. године

Нови Сад , 21. октобар 2017. - Подсекретар у Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Зоран Лазин јуче је присуствовао свечаном отварању јубиларног 25. Међународног фестивала позоришне класике "Вршачка позоришна јесен". Под слоганом "Човек... загонетка сам себи", у наредних девет дана, према избору селектора, одиграће се седам представа, а у складу са јубилејом публика ће пратити и квалитетан пратећи програм.

Поздраваљајући поштоваоце позоришне уметности, госте и домаћине, подсекретар Лазин је истакао да му је велика част што у граду Јована Стерије Поповића, једног од најистакнутијих позоришних стваралаца, као и у театру који носи његово име, има прилику да поклони изложбу посвећену управо њему. Наиме, уочи свечаног отварања фестивала, у холу позоришта отворена је изложба Зорана Лазина и Младена Булута председника Друштва новинара Војводине, која носи назив Стеријин поглед.

Према речима аутора, реч је о поставци која је дуго година припремана и нема за њу бољег места него да трајно буде у граду, којем и сам Стерија припада. Изложбу је званично отворио књижевник Душан Белча.
Беседом о значају театра, нарочито класике, говорио је чувени позоришни редитељ Дејан Мијач, који је и отворио јубиларни фестивал.

Ако се погледа репертоар јубиларног издања Вршачке позоришне јесени и видимо да су ту заједно Крлежа, Бернард Шо, Чехов, Бергман, схватићемо да су ту изузетна имена, какав је био и сам Стерија рекао је Мијач и додао да се у данашњем театру класика претвара у ново доба и има посебне нијансе савременог човека.

У име Града Вршца поздравне речи упутила је градоначелница Драгана Митровић.

Према речима селектора фестивала Ђуре Мрђе, концепција такмичарског програма овог фестивала заснована је на најрелевантнијим остварењима која су настала у театрима Србије и у региону, на бази домаће и светске драмске класике. Он је прецизирао да је главни критеријум код избора представа је био естетска вредност позоришних остварења насталих на основу класичног дела, а да се њему придружују иновативност форме и поступка, вредност глумачке игре, разноврсност поетичких обележја.