Otvoren međunarodni pozorišni festival "Kvartet"

30. oktobra 2008. godine

 

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić i ministar kulture Nebojša Bradić otvorili su Međunarodni pozorišni festival "Kvartet", koji se do 3. novembra održava u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Ovo je prvo izdanje festivala  koje je okupilo četiri pozorišta u teatarsku asocijaciju "Kvartet" iz četiri evropska grada:  Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, pozorište "Gardonji Geza" iz Egera u Mađarskoj, Zapadnočeškog pozorišta iz Hebe i pozorišta "Riktus" iz Ansenija iz Francuske. Naredna izdanja festivala održaće se 2009. i 2010. godine u ostala tri grada. Cilj asocijacije "Kvartet" je razmena raznovrsnih pozorišnih iskustava i predstavljanje domaćeg pozorišta u međunarodnim razmerama.

Pozorišta iz Mađarske, Češke, Francuske i Srbije prikazaće, u naredne četiri godine, po jednu, namenski urađenu predstavu na temu "Vizija Evrope", koja će biti izvođena na izdanjima festivala u gradovima koji su članovi asocijacije. Ovaj festival održava se uz pomoć Programa za kulturu EU. U Srbiji su ga podržali Ministarstvo kulture, Izvršno veće Vojvodine i Grad Novi Sad, sa ciljem da Srpsko narodno pozorište, koje reprezentuje vojvođansku u srpsku kulturu postane deo evropskioh kulturnih tokova.
Kulture su uvek bile snažno sredstvo za identifikaciju  svake zajednice. Kultura govori kakvi smo, kako doživljavamo svet oko sebe, čemu težimo. Moj utisak je ta ideja bila u osnovi koncepcije ovog festivala. Festivala, koji je zamislio da  četiri pozorišta iz četiri različite zemlje: Francuske, Mađarske, Češke i Srbije, sa četiri različite predstave daju odgovor na jednu temu, a to je vizija Evrope. Ovaj festival zapravo je četvorougao, u kome ćemo se još jednom uveriti da preuzimanje i uvažavanje univerzalnih kulturnih vrednosti ne znači odricanje od sopstvenih, da samosvojnost nikada ne treba da preraste u samodovoljunost i izolovanost.

U tom smislu, ovaj festival predstavlja dobar primer umetničkog i kulturnog umrežavanja i dobar primer podsticanja savremene stvaralačke kulturne prakse, rekao je pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić otvarajući festival i u ime Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Izvršnog veća AP Vojvodine svim učesnicima i publici poželeo uspešne festivalske dane. Republički ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da kultura pripada svima, a da je podržavajući projekat "Kvartet", Evropa poručila da je vreme za kulturu. I srpsko Ministarstvo kulture podržava interkulturalni dijalog koji je u biti ovog festivala, rekao je Bradić. Upravnik Srpskog narodnog pozorišta Milivoje Mlađenović naglasio je da festival započinje na prirodnom mestu, u Novom Sadu, gde se ukrštaju kulture, ideje i narodi. Srpsko narodno pozorište izvodi predstavu "Brod za lutke" Milene Marković u režiji Ane Tomović. Posetioci festivala imali su priliku, pre početka predstave, da  pogledaju izložbu fotografija autora iz Francuske Ludovika Žiradona pod nazivom "Novi Sad očima stranca".
 

Milorad Đurić primio Esteve Caramerasa

29. oktobra 2008. godine

 

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić primio je danas Esteve Caramerasa, savetnika Instituta za savremenu kulturu grada Barselone. Carameras je jedan od predavača koji će u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine održati seriju prezentacija i predavanja posvećenih razvoju kulture, savremenog menadžmenta u kulturi, i evropskih modela za saradnju, kao i kreiranje nove lokalne, regionalne i međunarodne kulturne politike, razmene i saradnje. Gost iz Barselone predstavio je strateški plan razvoja kulture u ovom gradu, kao i način i principe saradnje gradskih vlasti i vlade regiona Katalunje, koje su među najdinamičnijim evropskim gradovima i regijama, i to pre svega zbog kreiranja uslova za razvoj moderne kulturne industrije ali i pristupa očuvanju i unapređivanju regionalnog identiteta ove španske pokrajine. 

Govoreći o principima uspešnog razvoja grada Barselone i čitave regije, Esteve Carameras rekao je da je ulaganje u kulturu, kulturne projekte i programe, umetnike i njihov stvaralački rad, kao i kreiranje novih kulturnih centara otovrenih prema umetnicima i umetnosti iz čitavog sveta. Barselona je tako postala centar izdavačke industrije, ne samo u okviru Španije, već i na nivou izdanja namenjenih čitavom španskom govornom području, sa više od tri stotine miliona čitalaca. Kulturna industrija utemeljena na otvorenosti, dijalogu, interkulturanoj politici i modernom pristupu prezentacije kulturnih i umetničkih sadržaja preobrazili su i modernizovali grad i njegov duh. Tako je danas Barselona jedan od velikih centra ne samo na nivou reprezentativnih programa ili tradicionalnih institucija kulture, već i kao metropola u koju umetnici iz čitavog sveta, dolaze žive i rade, a njihovo delo predstavlja najbolji izraz i posebnosti i vrednosti grada i pokrajine. Zahvaljujući ovakvom pristupu nisu unapređene samo nacionalne institucije, poput teatra, opere ili biblioteke, ili stvorena nova, svetski prepoznatljiva velegradska sredina, nego su kreirana brojna nova radna mesta i poslovi, neophodni za gotovo milion novih stanovnika, koji su se u Barselonu doselili tokom poslednjih pet godina. Kultura i kulturna industrija su tako postali najbolji proizvod i najsnažnije sredstvo internacionalne afirmacije Barselone i čitave Katalunje.Milorad Đurić izrazio je zadovoljstvo zbog ove posete jer Vojvodina želi da unapredi rad sopstvenih kulturnih institucija, da u isto vreme podrži razvoj interkulturalnog dijaloga, modernizaciju i raznovrsnost razvojnih projekta u kulturi i da tako doprinese međunarodnoj afirmaciji APV, njenog multikulturalnog i otvorenog duha. Takođe moramo stvoriti uslove za dalji razvoj i modernizaciju rada najvažnijih kulturnih institucija i proširiti mogućnosti za razvoj sopstvene kulture i prepoznatljivih kulturnih proizvoda u svim oblastima i u svim aspektima. Kultura i njeni novi proizvodi, atraktivni projekti i prostori, internacionalizacija stvralaštva, treba da postanu ne samo snažan izraz identifikacije naše Pokrajine i kreativne snage naših umetnika, nego i važan resurs njene međunarodne saradnje, otvorenosti i razmene u kulturi, onako kako je to već uspeo festival EXIT - rekao je Milorad Đurić.
 

Otvorena izložba slika Helmuta Grosa

29. oktobra 2008. godine

 

U novosadskoj galeriji "Bel art" Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić otvorio je izložbu austrijskog umetnika, slikara, grafičara i dizajnera Helmuta Grosa (Helmut Gorss) pod nazivom "Sećanje na pejsaže". Kao dizajner Gros je kreirao amblem pokrajine Štajerske. Ova izložba je, kao i sve druge aktivnosti na promovisanju i afirmaciji Vojvodine, istovremeno potvrda naše želje da stvaramo otvoreno, moderno društvo i sredinu u kojoj će dijalog i međunarodna saradnja u svim oblastima, a posebno u kulturi i umetnosti koje su verovatno naš najprepoznatljiviji proizvod, biti osnovne vrednosti - rekao je pokrajinski sekretar za kulturu.

Na otvaranju je govorio bivši generalni konzul u Gracu Vladimir Rajh a izložba, koja traje do 10. novembra, je ostvarena u saradnji sa vladom austrijske pokrajine Štajerske, kao još jedan vid veoma uspešne međusobne saradnje između naše i ove pokrajine u Austriji. 
 

Otvorena renovirana zgrada bilioteke u Novom Bečeju

28. oktobra 2008. godine

 

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić otvorio je danas, na prigodnoj svečanosti u Narodnoj bilioteci u Novom Bečeju, rekonstruisani deo prostorija biblioteke, obnovljenih uz pomoć sredstava Izvršnog veća i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. Narodna biblioteka u Novom Bečeju ima tradiciju dugu 170 godina, jer je prvo čitalište "Kasina - čitaonica" svoje knjige i štampu ponudila građanstvu na čitanje još 1838. godine.

Od tada je ova biblioteka, koja ima i svoja tri ogranka u susednim selima Kumane, Miloševo i Bočar, postala jedno od najvažnijih kulturnih mesta u gradu.
Svako mesto koje ima biblioteku nije provincija, jer je u današnjem svetu duhovna vertikala znanja koju svaka čitaonica i svaki dom knjiga nudi, zapravo je malo središte sveta. Mi ćemo i dalje pomagati svim našim sredinama da obnove i urede svoje biblioteke, i da ponude nove digitalne sadržaje, adekvatne elektronskom dobu, koji će omogućiti da ponuda bude još atraktivnija, još raznovrsnija i na nivou tehnoloških zahteva sadašnjeg vremena. 

Poseban dokaz o tome koliko ova biblioteka znači Novom Bečeju, jeste to da u gradu postoje putokazi koji goste usmeravaju i do nje vode.  Zato je naše zadovoljstvo zbog mogućnosti da učestvujemo u obnovi biblioteka i unapređivanju njenog rada i opremljenosti još veće - rekao je pokrajinski sekretar za kulturu.
Projekat obnove Narodne biblioteke u Novom Bečeju vredan 3.5 miliona dinara, u okviru koga je renovirano potkrovlje i opremljena dečija čitaonica, realizovan je uz pomoć Izvršnog veća i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu a radove su pomogli i republičko Ministarstvo kulture kao i opština Novi Bečej. 
 

Generalni menadžer Exita kod pokrajinskog sekretara za kulturu

27. oktobra 2008. godine

 

U Izvršnom veću AP Vojvodine pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić primio  je generalnog menadžera Exit festivala Bojana Boškovića koji  ga je upoznao sa projektima za sledeću godinu. Osnovna ideja je da se od postojećih festivala Exita, Cinemacity i Sterijinog pozorja i sličnih kulturnih manifestacija napravi jedan kulturni brend, po kojem će biti prepoznatljiv Novi Sad.

Bošković je govorio i o podprojektima koji će pratiti Exit festival, ali i o potrebi da se ponuda kulturne scene Novog Sada, Vojvodine i Srbije podigne na razine koje  u svetu već ima Exit festival. On je izrazio nezadovljstvo postojećom kulturnom ponudom za mlade u Novom Sadu, koja i dalje nema dobru alternativu rockenrollu. Bošković je naveo da se ekipa Exita bavi velikim brojem novih projekata čiji je cilj da se pomogne rockenroll kulturi u Srbiji. Sekretarijat za kulturu finansijski će podržati  projekte u okviru festivala Exit i sve podprojekte koji doprinose što boljem prezentovanju naše zemlje u svetu, kazao je sekretar Đurić. Potrebno je mladim ljudima ponuditi alternativu što je do sada vrlo uspešno radio festival Exit, kazao je  Đurić. On se založio za  demetropolizaciju kulture, jer, kako je rekao, i male sredine imaju svoje specifičnosti i kulturna dobra koja se mogu plasirati u svet.

 

Dodela nagrade "Milici u pohode"

17. oktobra 2008. godine

 

Povodom 32. književnih susreta "Milici u pohode", koji su posvećeni pesnikinji srpskog romantizma Milici Stojadinović Srpkinji, ove godine je nagrada dodeljena najboljem pesničkom ostvarenju pesnika Milana Nenadića. Nagrada se ove godine dodeljuje po petnaesti put, a organizatori  svečanosti su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Zavod za kulturu Vojvodine.

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić obraćajući se prisutnim gostima istakao je značaj književnog rada Milice Stojadinović Srpkinje, kao najizrazitije pesnikinje srpskog romantizma, te o poeziji kao odrazu kulture vremena u kojem nastaje. Prisutnima su se obratili direktor Zavoda za kulturu Vojvodine Olivera Marinac, prof. dr Jelka Ređep, direktor gradske biblioteke "Đuro Danićić" Dragan Kojić, pesnik Franjo Petrinović i ovogodišnji laureat Milan Nenadić.

 

ŠTAND IZDAVAČKE DELATNOSTI NA JEZICIMA NACIONALNIH MANjINA IZ AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE NA  53. MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA U BEOGRADU OD 20. DO 26. OKTOBRA 2008. GODINE

9. oktobra 2008. godine

 

Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, koji se svake godine održava u oktobru, značajna je međunarodna sajamska manifestacija iz oblasti kulture i specifična i jedinstvena po obimu i učešću izdavačkih kuća i književnika iz skoro svih zemalja sveta.

Za vreme održavanja Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine organizuju Štand izdavačke delatnosti na jezicima nacionalnih manjina iz Autonomne Pokrajine Vojvodine.

 

Da bi se posetiocima ove značajne međunarodne manifestacije u potpunosti predstavila izdavačka delatnost nacionalnih manjina Vojvodine, pored organizovanja Štanda u 2008. godini, planirano je i organizovanje promocija knjiga na jezicima nacionalnih manjina, dvojezičkih i višejezičkih izdanja, kao i predstavljanje značajnih autora koji pišu na nekom od jezika nacionalnih manjina Vojvodine i pojedinih istaknutih prevodilaca. Takođe, predviđamo i predstavljanje časopisa za kulturu, književnost i umetnost na jezicima nacionalnih manjina iz Vojvodine i organizovanje razgovora o ovoj temi, uz učešće urednika časopisa, književnika, prevodilaca i kulturologa.

 

Pozivamo vas da posetite Štand izdavačke delatnosti na jezicima nacionalnih manjina iz Autonomne Pokrajine Vojvodine na 53. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Program Štanda Izdavačke delatnosti na jezicima nacionalnih manjina Vojvodine na 53. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu od 20. do 26.  oktobra 2008. godine

 

21. 10. 2008. godine – utorak

12. časova  

Predstavljanje izdavačke delatnosti na rusinskom jeziku

 

23. 10. 2008. godine – četvrtak

12. časova  

Predstavljanje knjige Jevrejske opštine Subotica

14. časova  

Predstavljanje izdavačke delatnosti Novinsko izdavačke ustanove «Libertatea»

 

24. 10. 2008. godine – petak

12. časova  

Predstavljanje izdavačke delatnosti Izdavačkog zavoda „Forum“ –  Forum Könyvkiadó Intézet

14. časova

Predstavljanje izdavačke delatnosti društava za jezike nacionalnih manjina Vojvodine

15. časova

Predstavljanje časopisa «zEtna» iz Sente

19. časova – Sala «B. Pekić» 

Razgovor o časopisima na jezicima nacionalnih manjina

Učestvuju Drinka Gojković, Jovan Komšić, autori i urednici časopisa na jezicima nacionalnih manjina

 

25. 10. 2008. godine – subota

11. časova

Predstavljanje izdavačke delatnosti Bunjevaca
 

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić obišao Muzej Srema i Pozorište "Dobrica Milutinović" u Sremskoj Mitrovici

8. oktobra 2008. godine

 

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić sa saradnicima razgovarao je danas u Sremskoj Mitrovici sa predstavnicima ustanova kulture iz ovog grada o stanju, planovima i problemima  sa kojima se suočavaju u svom radu.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu priprema Stretagiju razvoja kulture do 2012. godine, koja će počivati na principu demetropolizacije i pravljenju mreže kulturnih tačaka u celoj Vojvodini. Želimo stoga da sagledamo stanje u kulturi u svim delovima Vojvodine, kako bi se u Stretegiju uvrstili prioriteti. U skladu sa tim principima, Sekretarijat će podržati ljude u kulturi da u svom stvaralačkom ambijentu nastave da rade -  izjavio je na kraju posete pokrajinski sekretar Milorad Đurić, naglasivši da Sremska Mitrovica raspolaže sa sjajnim kulturnim potencijalom.

Đurić je posetio Muzej Srema i lapidarijum, odnosno deo Muzeja gde se čuvaju kameni ostaci iz antičkog Sirmiuma, obišao radove na konzervaciji i revitalizaciji "Carske palate", koja je sastavni deo jednog od najznačajnijih strateških projekata Republike Srbije "Putevima kulture rimskih imperatora" . Direktor Muzeja Srema Nikola Stokanović i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Ljubiša Šulaja informisali su pokrajinskog sekretara o  projektima da Sirmium , kao najznačajnije arheološko nalazište u Vojvodini sa svojim nepokretnim i pokretnim iskopinama, na adekvatan način bude dostupan stručnoj javnosti i svim posetiocima. Do kraja naredne godine biće natkrivena "Carska palata" sa svojim mozaicima, izgrađen vizitorski centar, pa će biti uvrštena i u kulturnu turističku ponudu ovog kraja.

Pokrajinski sekretar Milorad Đurić obišao je i Pozorište "Dobrica Milutinović" i razgovarao sa direktorkom Tatjanom Marelj Zečević. Za rekonstrukciju velike bine Pokrajina je izdvojila 700 hiljada dinara.

 

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić primio gosta iz Kraljevine Norveške

7. oktobra 2008. godine

 

Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić primio je menadžera "Centra za mir" Kraljevine Norveške Sveja Torea Aspelunda, sa kojim je razgovarao o projektu izgradnje Memorijalnog parka u Bejsfjordu, u Kraljevini Norveškoj, odnosno, o učešću umetnika iz Republike Srbije u projektu kojim bi se očuvalo sećanje na postradale u koncentracionom logoru iz II svetskog rata.

Reč je o koncentracionom logoru iz II svetskog rata, u kome su stradali ratni zarobljenici iz bivše Jugoslavije i Rusije. Ovom projektu priključiće se i Nemačka ambasada iz Osla.
Ideja Vlade Kraljevine Norveške je da umetnici-vajari iz Rusije, Srbije, BiH i Hrvatske urade skulpture koje bi bile sastavni deo Memorijalnog centra, u znak sećanja na sve postradale u ovom zloglasnom koncentracionom logoru. Takođe, ideja je da se sačini i Narvik Centar za istorijsku dokumentaciju, ljudska prava i očuvanje mira, čija bi jedna od glavnih aktivnosti bila preuzimanje odgovornosti u Norveškoj za dokumentaciju i informacije o jugoslovenskim i sovjetskim ratnim zarobljenicima u Norveškoj.
 
Prema rečima Milorada Đurića, Pokrajinski sekretarijat za kulturu je zainteresovan za učešće u realizaciji ovog projekta, s obzirom da je u Narviku postradalo najviše građana sa teritorije AP Vojvodine i dodao da je neophodno u realizaciji projekta učešće Vlade Republike Srbije.