Predstavljeni rezultati rada u kulturi

29. decembar  2009. godine

Pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Đurić, na konferenciji za novinare sumirao  je najvažnije rezultate u radu ovog sekretarijata u 2009. godini i najavio neke od projekata za narednu. Iako je protekla godina usled krize bila veoma teška za institucije kulture, sekretarijat je uspeo da podrži i realizuje oko 870 projekata za koje je utrošen 351 milion dinara, rekao je Đurić. On je naglasio da je u 2009. rešen prostor Muzeja savremene umetnosti, nabavljene su knjige za sve matične biblioteke i njihove ogranke u Vojvodini, zaživeo je rad zavoda za kulturu nacionalnih zajednica, pokrenut časopis za savremenu kulturu Vojvodine „Nova misao“, podražano više značajnih izložbi, a kao najznačajnije događaje izdvojio je gostovanje svetskog umetnika Mihaila Barišnjikova u Novom Sadu, kao i gostovanje filmskog reditelja Kena Rasela na Festivalu evropskog filma na Paliću i scenariste Giljerma Arijage na festivalu Sinema Siti. Takođe, rešen je i problem čuvanja filmova i filmske građe Vojvodine, koji je poveren Kinoteci, sufinasirano je više igranih i kratkometražnih filmova. Posebno su značajna kapitalna ulaganja u obnovu Tekelijanuma u Budimpešti, pozorišta u Subotici, opremanje novih zgrada biblioteka u Šidu i Novom Bečeju, kao i smeštaj Muzeja naivne umetnosi Ilijanum.

„Naš cilj je bio da kreiramo vojvođansku kulturu kao otvoren i kreativan sistem a to znači da smo puno pažnje posvećivali i projektima koji su dolazili iz okruženja, istovremeno, smatrajući da je važno da naši stvaraoci budu prisutni van zemlje, da razmenimo programe, ideje, kao i da podržimo očuvanje onoga što predstavlja najvažnije tačke vojvođanske kulture, kako u oblasti savremenog stvaralaštva, tako i u očuvanju kulturne baštine i multikulturalnosti koja je posebnost ovog prostora“, naglasio je Đurić.

U narednoj, 2010. godini, uz redovne aktivnosti, sekretarijat za kulturu će posebnu pažnju posvetiti pripremama za obeležavanje jubileja 150 godina od osnivanja Srpskog narodnog pozorišta, predviđeno je povećanje iznosa sredstava za programe ove ustanove i obnova zgrade, kao  i preuzimanje i obnova bioskopa „Jadran“, i adapatacija kino sale u Muzeju savremene umetnosti, rekao je Đurić i dodao da će Sekretarijat učestovovati u obeležavanju 170-te godišnjice rođenja Laze Kostića i predstavnjljanju našeg stvaralaštva u okviru programa prekogranične saradnje u Pečuju koji je evropska prestonica kulture 2010. godine.

Uz to, uloga medija je naročito važna, jer oni treba da doprinesu povećanju učešća publike u kulturnim događajima i sadržajima, što je i jedan od ciljeva naše kulturne politike, rekao je na konferenciji za novinare, Milorad Đurić.

Nagrade mladim umetnicima

22. decembar  2009. godine

Pokrajinski sekeretar za kulturu, Milorad Đurić, dodelio je sinoć u galeriji Art klinike u Novom Sadu nagrade najuspešnijim studentima završnih godina likovnih akademija umetnosti u Novom Sadu i Beogradu, Neveni Prijić, Dušanu Zaklanu, Sanji Latinović i Ljubici Stevanović, čiji su radovi izloženi u ovoj galeriji u okviru projekta „Perspektive“. Cilj ovog projekta je pružanje podrške mladim stvaraocima da na samom početku karijere steknu samopouzdanje i prvi put prikažu radove koje je odabrao svojevrsni „žiri laika“ koji je od 80 pristiglih radova odabrao 12 najboljih.

„Smatram da je izuzetno važno da mladi umetnici imaju priliku da izlažu, posebno u trenutku kada završavaju školovanje i počinju samostalne karijere. Ovaj projekat obezbedio im je zajedničku podršku  nevladinih organizacija,  državnih institucija i akademija  i mislim da je to dobar vid saradnje, a  naziv projekta – Perspektive  sugeriše da će mladi imati perspektivu,  a mi  priliku da vidimo šta je trenutno aktuelno i šta nas očekuje za nekoliko godina, odnosno, daje presek trendova u stvaralaštvu vizuelnih umetnika ove generacije“, rekao je sekretar Đurić.

Nagrađeni mladi umetnici diplomirali su u Novom Sadu u klasi profesora Dragana Živančevića i Beogradu u klasi Zdravka Joksimovića. Izložba se može pogledati u Novom Sadu u Grčkoškolskoj broj 5.

„Peti filmski front“, festival kratkog filma

18. decembar  2009. godine

Projekcijom kratkog filma „Strovski“, autorke Andreje Vajda, u kulturnom centru CK 13 sinoć je počeo „Peti filmski front“, festival kratkog filma novosadske nezavisne filmske scene čiji je organizator novosadski Foto-kino klub.

Festival je otvorio pokrajinski sekrtar za kulturu, Milorad Đurić, koji je autorima, mladim filmskim stvaraocima  i gostima tom prilikom rekao:-Ovakvi festivali nisu, kao što glasi naslov jednog od filmova koje ćemo videti -  “Suvišni“, a naša podrška  pokazuje da gledamo na vas kao na jednu važnu strukturu u kulturnom sistemu Vojvodine, kao na  „laboratoriju“ iz koje će za neko vreme izaći ozbiljni filmski autori za vredne filmske projekte. Ovakvi festivali daju nam priliku da pokušamo da prilagodimo strukturu državnih institucija, da postanu osetljivije na projekte koji nastaju na takozvanoj alternativnoj sceni. Za to je potrebno vreme i nadam se da ćemo u tome uspeti.

Festival traje do subote kada će žiri u čijem su sastavu rediteljka Zelda Hoha, profesor Akademije umetnosti Milan Nikodijević i montažer Ivan Knežević proglasiti najbolje filmsko ostvarenje u ovoj godini.

Obeleženo 160 godina rada Narodne biblioteka u Šidu

17. decembar  2009. godine

U Narodnoj biblioteci u “Simeon Piščević” u Šidu, održana je svečanost povodom otvaranja nove zgrade i povodom 160 godina rada ove ustanove, kojoj su prisustvovali  pokrajinski sekretar za  kulturu Milorad Đurić,  upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić, upravnik Biblioteke Matice srpske, Miro Vuksanović,  predstavnici opštine Šid, ljubitelji knjige i drugi gosti.

Čestitajući uspeh u radu, koji je krunisan izgradnjom nove zgrade, pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić je rekao:

- Šid je danas veoma frekventno mesto na kulturnoj mapi Vojvodine, zahvaljujući Muzeju naivne umetnosti „Ilijanum“ i Galeriji slika Save Šumanovića, ali i zbog rađanja jedne nove zgrade u okviru kulturne institucije sa dugom tradicijom kao što je Biblioteka "Simeon Piščević". Ona obeležava  160 godina rada i iz te duge istorije nastao je preobražaj u vidu novog prostora, novog ambijenta, što govori, pre svega, o tome sa koliko pažnje i poštovanja se Šid odnosi prema instuitucijama kulture. Šid je tako dobio još jednu sjajnu instituciju, mesto koje ne služi samo za čuvanje knjiga,  već i mogućnost za novo oblikovanje bibliotečke delatnosti, mesto komunikacije, gde će mnogi ljudi naći svoj duhovni prostor za sve što ih zanima, naglasio je Djurić.

Izgradnja nove zgrade biblioteke, u koju je uloženo 18,5 miliona dinara, započela je u martu 2007. godine. Biblioteka je smeštena na 500 kvadratnih metara, sa fondom od 40 hiljada knjiga, zavičajnom građom, čitaonicom, internet-salom, elektronskom obradom knjižnog fonda, salom za radionice i književne večeri i sa više od dve hiljade korisnika, rekla je upravnica biblioteke,  Slavica Varničić, i dodala da su sredstva za izgradnju nove zgrade obezbeđena  iz NIP-a, Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine i opštine Šid.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić govorio je o kulturi čitanja u Srbiji i poručio da su savremene civilizacijske prekretnice u kojima učestvuju i biblioteke - revolucionarne, tako da danas biblioteke nisu samo zgrade  dostupne u određeno radno vreme, već  mesta dostupna u svako vreme, u kancelariji, na sastanku, u učionici, kod kuće, u mobilnom telefonu. Miro Vuksanović je čestitao završetak nove zgrade šidske Biblioteke, kako je rekao, "namenski podignute, što nije srpski, ali jeste sremski običaj".

U kulturno umetničkom programu, na svačanosti su učestvovali violinista Tripo Simonuti, glumica Ljiljana Blagojević i Srpsko kulturno-umetničko društvo "Sveti Sava" iz Šida.

Rimsko nasleđe Vojvodine

16. decembar  2009. godine

Zahvaljujući kulturnoj saradnji Vojvodine  i regije Friuli – Venecija – Đulija, u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu, sinoć je otvorena izložba „Trajanje nasleđa antike u Vojvodini“, koja obuhvata fotografije, multimedijalnu prezentaciju antičkog nakita poreklom iz rimske provincije Donja Panonija i savremeni dizajn nakita inspirisan rimskim antičkim modelima.

Izložbu je otvorio pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Đurić koji je tom prilikom rekao da su svi projekti koji se bave kulturnim nasleđem važni jer našim odnosom prema nasleđu merimo i našu svest o vremenu i mestu gde živimo, te da je to poruka koju treba neprestano širiti i ponavljati. „Možda nema predela u Evropi koji je toliko prožet diskontinuitetom kao ovaj naš prostor, i zato je važno insistirati na projektima koji osvetljavaju našu zajedničku kulturnu prošlost sa ostalim delovima Evrope, jer to doprinosi širenju svesti o našem identitetu i podseća da su mnogi ljudi pre nas ovde stvarali svoje kulture, što bi trebalo da imamo na umu kada razmišljamo o sebi. Ova izložba pokazuje i da istorija može biti inspirativna, što se vidi iz kolekcije nakita po uzoru na antičke modele, i podseća na to da je naša misija da ono što smo nasledili iz prošlosti treba da pokazujemo u sadašnjosti, i tu poruku prosledimo u budućnost“, rekao je Đurić.

Izložbu „Trajanje nasleđa antike u Vojvodini“ u Vojvodini je postavila Mirjana Ranković iz Zavoda za kulturu Srbije,  uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i fondacije Balkankult, a može se  pogledati do 8. januara narede godine u Italijanskom institutu u Beogradu.

Predstavljena knjiga  “O pravom filmu” o Slavku Vorkapiću

08. decembar  2009. godine

U Izvršnom veću AP Vojvodine sinoć je predstavljena knjiga o filmskom reditelju i teoretičaru, Slavku Vorkapiću, (1894-1976.),  „O pravom filmu“,  čiji je priredjivač Marko Babac, profesor fakulteta Dramskih umetnosti. Prema rečima autora, ovo izdanje je  namenjeno svima onima koje zanima filmska umetnost, jer je Slavko Vorkapić bio jedan od najznačajnijih teoretičara filma i filmske montaže u svetu, poznat i cenjen stvaralac i pedagog čiju teoriju izučavaju na gotovo svim filmskim školama u svetu.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, Dragan Srećkov, naglasio je značaj ove knjige koju je izdao Zavod za kulturu Vojvodine u saradnji sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu, za sve sadašnje i buduće studente i ljubitelje filmske umetnosti i dodao da je jedan od prioriteta kulturne politike u Vojvodini podrška filmskoj produkcij, i kako kroz snimanja različitih filmova, tako i kroz manifestacije na kojima se promoviše film, poput festivala na Paliću, zatim smotre evropskog filma, Cinema City i Žisel u Omoljici.

O radu Slavka Vorkapića govorili su i profesori Akademije umetnosti, Boro Drašković i Siniša Bokan, a prikazan je i desetominutni dokumentarni filmski portret Vorkapića.

Predstavljena monografija „50 godina umetničke kolonije Ečka“

04. decembar  2009. godine

U Izvršnom veću AP Vojvodine sinoć je predstavljena monografija
„50 godina umetničke kolonije Ečka“ autora Bele Durancija i Save Stepanova, upriličena povodom jubileja jedne od najstarijih kolonija u Vojvodini.

„Monografija ove kolonije je dokument o jednom vremenu i dešavanjima u drugoj polovini 20. veka kako u umetnosti,  tako i u društvu. Proslavljanje pedesetogodišnjice rada kolonije, prilika je i da se razgovara o budućnosti ovakvih umetničkih projekata, o mogućnostima novih načina organizovanja kolonija i uveren sam da nam je ova monografija dobar motiv za to“, rekao je pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Đurić.

Autori monografije, likovni kritičari, Bela Duranci i Sava Stepanov naglasili su da umetničke kolonije predstavljaju most između stvaralaca i ljubitelja umetnosti, ali da treba da se prilagode promenama u društvu.

Direktor Savrmene galerije u Zrenjaninu, Radovan Živankić podsetio je da je ova institucija nastala kao posledica umetničke kolonije Ečka, s ciljem da podstakne likovna dešavanja u gradu, te da danas ima jednu od najbogatijih zbirki radova savremene umetnosti u Vojvodini. U koloniji su boravili mnogobrojini umetnici od onih čije je stvaralaštvo započeto između dva svetska rata, pa do najmlađih koji poslednjih godina pristižu sa likovnih akademija, rekao je Živankić.