Sačuvati spomen obležje Batinske bitke

Pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Djurić, razgovarao je danas u Novom Sadu sa Svetomirom Atanackovićem i Mitom Bugarskim, sekretarom i članom PO SUBNOR-a Vojvodine, o potrebi očuvanja objekta spomen muzeja Batinske bitke kod Sombora. Kako je rekao Svetomir Atanacković, ovaj objekat, inače podignut 1981. godine je zapušten i ruiniran, a ima veliku istorijsku i kulturološku vrednost, ne samo za oko 30 hiljada članova Subnor-a, nego i za čitavu Vojvodinu. Kompleksu, koji je deo gradskog muzeja u Somboru, nedostaju sredstava za održavanje i čuvarsku službu, a potrebno je i dodatno urediti njegovu okolinu kako bi se obezbedio nesmetani prilaz i prostor za obeležavanje istorijskih jubileja, rekli su članovi Subnor-a.

«Važno je da sačuvamo objekat od propadanja, i da na taj način pokažemo naš odnos prema svim periodima i istorijskim kontekstima kroz koje je naš narod prolazio, ne samo zbog prošlosti, nego upravo zbog budućnosti, jer ćemo samo takvim odnosom imati kontinuitet u istoriji», rekao je sekretar za kulturu, Milorad Djurić, i dodao da je u tom smislu pomoć države neophodna, jer ovakvi spomenici ne mogu samostalno da funkcionišu. Na sastanku je rečeno da će pokrajinski sekretar za kulturu, sa saradnicima, posetiti ovaj objekat kao i razgovarati sa upravom Muzeja grada Sombora o mogućim načinima dugoročnog rešavanja održavanja ovog spomen obeležja.

INTERVJU – Nin

29. januara 2009. godine

Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za kulturu

KRIZA DEFINIŠE PRIORITETE

Uoči Nove godine, u Izvršnom veću AP Vojvodine, održana je promocija knjige “Evropski kontekst umetnosti 20 veka u Vojvodini” čiji je izdavač Muzej savremene umetnosti Vojvodine, i koja na 900 strana predstavlja koncept novog Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Na promociji je o značaju knjige govorio Pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Djurić i tom prilikom dao kraći intervju Nin-u koji u celosti prenosimo.

Nin: Na promociji knjige Evropski kontekst umetnosti 20. veka u Vojvodini govorili ste o njenom značaju. Šta je najvažnije?

Đurić: Ovo je zaista velika, a bogami i teška knjiga. Predstavlja istorizaciju umetničkih zbivanja na geo-kulturnom prostoru Vojvodine. Pri tome, autori nisu pošli od unapred definisanog “vojvodjanskog” identiteta, niti od multietničke konfiguracije, već je vojvodjanska umetnost sagledavana kroz rad pojedinačnih umetnka kao neospornih protagonista umetničke scene. Na ovaj način, a posteriori sagledavanjem umetničkih praksi nekoliko generacija umetnika izbegnuta je zamka uobičajenih stereotipa, odnosno, kreirana je kompleksna, i, rekao bih, realna slika umetnosti u Vojvodini u prošlom veku. S druge strane, knjiga govori o Vojvodini kao delu evropskog umetničkog i kulturnog konteksta, odnosno o složenojmreži uticaja sa različitih strana, u jednom periodu najviše iz Budimpešte, Pariza i Minhena, a zatim i iz Beograda i Zagreba. Reakcije i odgovori umetnika na ove uticaje stvorili su tako bogatu i specifičnu vojvodjansku umetnost. Mislim da je to važna poruka - otvorenost kulture kao preduslov njene vitalnosti i kreativnosti.

Nin: Koji su najveći problemi u pokrajinskim kulturnim institucijama, koji koncept imate za kritične tačke?

Đurić: Institucije su samo segment kulturnog sistema Vojvodine. Pored njih, trebalo bi analizirati i segment stvaraoca, posrednika i publike, jer tu postoje problemi. Mislim da je važno da se rešavanju ovih problema pridje sistematski. Prvi važan korak je već učinjen, osnovan je Sekretarijat za kulturu i stvorena je institucionalna pretpostavka za koncentrisanijim bavljenjem kulturom.Drugi korak je sardnja sa Ministarstvom za kulturu u oblasti novih zakona koji bi trebalo jasnije da definišu nadležnosti. Treći korak je donošenje strategije kulturne politike u narednih nekoliko godina. Četvrti korak je povećanje budžeta za kulturu, peti vertikalno i horizontalno koordinisanje rada institucija, postizanje saglasnosti oko prioriteta i povezivanje republičkog, pokrajinskog i opštinskog nivoa u projektima u kojima je to moguće, kako bi se što racionalnije koristila raspoloživa sredstva.

Nin: Novi Sad je grad bez bioskopa, bez zgrade Muzeja savremene umetnosti, galerije. Ako je tako u glavnom gradu Vojvodine, kako je u manjim gradovima?

Đurić: To su zaista ozbiljni problemi i oni sigurno štete razvoju culture. Novom Sadu nedostaju galerijski prostori, a Muzej savremene umetnosti još uvek nema odgovarajući prostor. S druge strane, finansijska kriza će svakako uticati na definisanje prioriteta. Mislim da ćemo i u kulturi morati da se racionalno ponašamo id a u okviru realnih mogućnosti nadjemo odgovarajuća rešenja. Što se manjih gradova tiče, želimo da u saradnji sa lokalnim samoupravama definišemo one projekte koji su istovremeno vredni al ii specifični i koji zaslužuju da budu tačke na kulturnoj mapi Vojvodine.

Milorad Djurić primio predstavnike UPIDIV-a

Pokrajinski sekeretar za kulturu, Milorad Djurić, sa saradnicima, razgovarao je danas u Novom Sadu, sa predstavnicima UPIDIV-a o načinu rada i problemima sa kojima se ovo i slična udruženja umetnika suočavaju. Predsednik UPIDIV-a, Ljubomir Maksimov, upoznao je sekretara za kulturu sa aktivnostima i programima ovog  Uduženja, koje okuplja više od 400 primenjenih umetnika i dizajnera u Vojvodini, kao i o otežanim uslovima rada u okviru postojećih zakonskih akata u oblasti kulture. On je istakao da je delatnost primenjenih umetnika u ovoj asocijaciji otežana jer nema odgovarajućih povoljnosti za umetnike prilikom nabavke repro materijala, poreske i druge olakšice ne postoje, a udruženje ne može da pomogne jer se operativni rad finansira isključivo od članarine, a sredstva koja su namenjena za programske aktivnosti, takodje nisu dovoljna.

Pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Đurić, rekao je da će nacrti zakona o kulturi i zakona o udruženjima, čije se usvajanje u Skupštini Srbije očekuje, umnogome rešiti većinu problema ovakvih organizacija, ali i da je potrebno da sama  udruženja sagledaju svoju ulogu i misiju u sadašnjim okolnostima, urade analizu potreba svojih članova, i sačine predloge koji bi mogli da poboljšaju položaj i rad primenjenih umetnika i dizajnera. 

«Pokrajinski sekretarijat za kulturu će podržati nastojanja da se modernizuje i unapredi položaj ovakvih asocijacija i njihovo funkcionisanje u uslovima tržišne konkurencije, posebno u programskoj delatnosti, no cilj je da ovakva udruženja mogu samostalno da funkcionišu i da ne zavise isključivo od podrške pokrajinskog budžeta», naglasio je Djurić. U tom smislu predloženo je da se sačini predlog projekta za obezbedjivanje galerijskog prostora u više gradova u Vojvodini za proizvode primenjenih umetnika čime bi se obezbedila dodatna sredstva za rad udruženja, kao i svojevrsna promocija umetničkih dela i same kulturne ponude vojvodjanskih umetnina, a istovremeno bi se obogatila i turistička ponuda različitim suvenirima čiji bi autori bili priznati umetnici.

Svečanost povodom 310 godina od potpisivanja Karlovačkog mira

26. januara 2009. godine

U Kapeli mira u Sremskim Karlovcima održana je svečana proslava povodom obeležavanja 310 godina od potpisivanja Karlovačkog mira. Ovaj mirovni sporazum zaključen je 26. januara 1699. godine, nakon dugih pregovora u Sremskim Karlovcima posle završetka Velikog bečkog rata (1683-1699) između tadašnjih velikih sila učesnica u ratu - Hrišćanske alijanse (Austrija, Poljska, Venecija i Rusija) i Turske, uz posredovanje Engleske i Holandije. Po prvi put u zvaničnoj svetskoj diplomatiji korišćen je okrugli sto za pregovaranje.

Centralnoj proslavi ovog značajnog jubileja prisustvovali su ambasadori zemalja učesnica i posrednica u potpisivanju Karlovačkog mira, predstavnici Vlade Srbije i Izvršnog veća Vojvodine, Opštine Sremski Karlovci, crkveni velikodostojnici i drugi ugledni gosti.
U ime Vlade Srbije prisutnima se obratio potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj mr Božidar Đelić, koji je rekao da je Karlovački mir pokazao zašto je mir jedna apsolutna  vrednost.
Karlovački mir je omogućio našem narodu da počne težak, ali plodan put obnove naše državnosti, preko organizacije crkve, otvaranja prve obrazovne institucija. Potpisivanje ovog dokumenta značajan je evropski istorijski momenat, ali i važan momenat za naš narod - rekao je Božidar Đelić.

Istovremeno moramo primetiti da su oko ovog  okruglog stola bile velike sile, ali da tada nije bilo predstavnika  našeg naroda. I odatle dolazi jedna velika pouka, a to je da moramo da vodimo državotvornu politiku koja će obezbediti da naši predstavnici uvek budu oko onog okruglog stola gde se  odlučuje o našoj budućnosti. To znači da moramo voditi takvu politiku da uvek budemo oko okruglog stola u Njujorku, u sali Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u sali Kremlja kada se razgovara i raspravlja oko energetske bezbednisti i budućnosti našeg kontinenta, i po najviše oko okruglog stola Evropske komisije, gde će jednom sedeti i predstavnik Srbije, jedan srpski komesar, ali i evropski komesar koji će braniti ne samo naše interese, nego zajedno sa svim drugima nacijama ovog  kontinetna graditi zajedničku mirnu budućnost Evrope - rekao je potpredsednik Đelić.

U ime Vojvođanske vlade prisutne je pozdravio i obratio im se dr Bojan Pajtić, rečima:

"Dame i gospodo, Vaše ekselencije, uvaženi ambasadori prijateljskih zemalja, poštovani domaćini.
Koliko je mrtvih potrebno da se više ne ubijamo?
Davno nas je to pitao Alber Kami, a mi još uvek ne znamo odgovor.
Ne znamo ga, jer živimo u svetu u kojem postoji izraz "pravedni rat". U svetu u kojem su ljudska prava ponekad opravdanje za mučenja, a demokratija razlog zbog kojeg se ubijaju civili. U svetu u kojem se sloboda štiti tako što se ograničava. U svetu u kojem između prijatelja i neprijatelja ne postoji ništa u sredini. U svetu u kojem naše i njihove ne deli argument, nego minsko polje.

Koliko je mrtvih potrebno da se više ne ubijamo?
Ne znamo, jer se za svako zlo delo uvek nađe - dobra reč. Za svaku smrt - viši razlog. Za svakog zločinca - herojstvo. Za svakog ludaka - pametno obrazloženje.
Homo sapiens naseljava Evropu dvadesetak hiljada godina. Sme li iko da tvrdi da smo danas bolji i humaniji. Jesmo li bolji ako preciznije pogađamo metu. Jesmo li humaniji ako imamo humane bombe? Naša civilizacijska opna tanka je i ranjiva. Trgovci oružjem bogatiji su od trgovaca hranom. Pohlepa je jača od vere. Strah je jači od poverenja.
Koliko prošle decenije, na ovim našim prostorima besneo je rat. Ružan i prljav rat, kao i svi ratovi. I još su neke ubice na  slobodi, i još su neki spremni da brane one koji su nam naneli najveću sramotu u istoriji.
Pa ako su mogle pre 310 godina, Turska, Austrija, Rusija, Poljska, Venecija, Holandija i Engleska da se sastaju 36 puta dok ne zaključe mir, možemo li išta iz toga da naučimo? Nikad nije prekasno da se počne rat i nikad nije prerano da se zaključi mir.
Zato ovde, na mestu gde se prvi put sedelo za diplomatskim okruglim stolom, predlažem da Kapelu mira ubuduće zovemo Evropska kapela mira. Kao spomen na istorijski mirovni proces, kao simbol istorijskog stremljenja Evropske unije kao najvećeg svetskog mirovnog projekta.
Jer, kao što neko započinje rat, neko mora da započne mir."

Proslavi su prisustvovali ambasadori Austrije, Kraljevine Holandije, Nemačke, Turske, Velike Britanije, Ruske Federacije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Mađarske, Slovenije, Poljske, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, potpredsednice Izvršnog veća Vojvodine Ana Tomanova Makanova i Ivana Dulić Marković, pokrajinski sekretari Milorad Đurić, prof. dr Dragoslav Petrović, mr Jovica Đukić, Jadranka Beljan Balaban i Dušanka Sremački.

Milorad Djurić na završnom Božićno - novogodišnjem koncertu Velikog tamburaškog orkestra RTV

15. januara 2009. godine

Pokrajinski sekretar za kulturu, Milorad Djurić, prisustvovao je koncertu Velikog tamburaškog orkestra Radio Televizije Vojvodine koji je održan u Sremskoj Mitrovici i kojim je završena serija od deset Božićno-novogodišnjih koncerata koji je ovaj ansambl priredio u gradovima Vojvodine.

Koncerti su organizovani pod pokroviteljstvom Izvršnog veća AP Vojvodine, a Pokrajinski sekretarijat za kulturu je ove manifestacije podržao sredstvima u visini od milion i osamsto hiljada dinara.

«Cilj nam je da ovakvim priredbama animiramo publiku u Pokrajini, da utičemo na decentralizaciju kulture, jer Vojvodinu vidimo kao jedinstven kulturni prostor. Projekat koji smo podržali, dakle nastupe ovog orkestra u gradovima Vojvodine, je u potpunosti uspeo, odziv publike je u svim mestima bio sjajan, kao i saradnja sa institucijama kulture u vojvodjanskim opštinama», rekao je Milorad Djurić  prilikom obraćanja prisutnima na koncertu u Sremskoj Mitrovici.  On je takodje dodao da će u narednom periodu Pokrajinski sekretarijat za kulturu podržavati manifestacije i projekte kojima se podstiče kulturno stvaralaštvo i kulturna raznolikost u Vojvodini, kao i da će se raditi evaluacija većine projekata kako bi se videlo kako ih je publika ocenila, odnosno  u kojoj meri je bila zadovoljna.