ЗАШТИТА КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ У АП ВОЈВОДИНИ

 

Градитељско наслеђе

Богато градитељско наслеђе Војводине, по разноврсности облика и стилова, по броју цивилизација из којих потиче и утицајима које се оне вршиле на овдашње неимаре, као и по временима у којима је настајало, представља сведочанство о настанку, смењивању и узајамном прожимању бројних и различитих остатака материјалне културе на овим просторима.
Према важећој категоризацији непокретних културних добара на подручју Војводине регистрована су 424 непокретна културна добра, разврстана:

према значају на културна добра:
- од изузетног (65) и
- великог значаја (359)
према својствима на:
- споменике културе (318),
- археолошка налазишта (15),
- просторне културно-историјске целине (16) и
- знаменита места (10).

 

Археолошка налазишта

 

Бурна времена сталних миграција и потреса условила се да се у равници Војводине, између великих река установе стална насеља већ у раним периодима првих људских цивилизација. Прве људске заједнице појавиле су се у Војводинипре око 60.000 година старе ере, о чему сведоче станишта неандерталаца пронађена на Петроварадинској стени. Археолошка истраживања и ископавања, започета још током 19-тог века утицала су да је у Војводини до данас евидентирано преко 2000 археолошких локалитета из праисторије, више од 500 локалитета из периода антике и преко 200 налазишта из средњег века.

 

 

Dvoglava statueta, Gomolava

 

Најзначајнија археолошка налазишта су:
- Сирмијум (1-4. века н.е.),
- Челарево - Чибска шума (8-9. век),
- Басијана код Руме (антички период)
- Старчево код Панчева (неолит).

 
Rimski šlemovi iz Sirmijuma

и вишеслојна налазишта:

- Тителски плато,
- Гомолава код Хртковаца
- Жидовар код Вршца
- Дупљаја код Беле Цркве
- Доња Брањевина код Оџака, и друга.

 

У Сремској Митровици (античком Сирмијуму), испод самог града, пронађени су остаци римске царске престонице, из античког периода са остацима рушевина импозантне царске палате, бројни стамбени и привредни објекти, храмови и цркве ранохришћанског периода, мноштво мозаика, различитих скулптура, надгробне и декоративне пластике и друго.

Glava Dijane, Sirmijum 4. n.e.

 

 

Многи локалитети у самој Сремској Митровици, али и ван ње још увек нису археолошки испитани до краја (мостови на Сави, летњиковци, храмови....).

Манастири и самостани

Монашке насеобине у Војводини настају на самом почетку ширења хришћанства у средњем веку, и представљају слику националне, верске и културне мешовитости овог подручија. Углавном грађене на скровитим и усамљеним местима, издвојене ван насељених места, ови споменици културе данас представљају праву културну и туристичку ризницу Војводине.

Manastir Grgeteg

Јединствену целину, када се посматра сакрално наслеђе Војводине, чини Фрушка Гора са некада 35, а данас 15 сачуваних и активних православних манастира, насталих у периоду од XВ до XVIII века. Најзначајнији манастири на Фрушкој гори су: Ново и Старо Хопово, Крушедол, Гргетег, Раваница - Врдник, Јазак, Мала и Велика Ремета, Кувеждин, Дивша (Ђипша), Привина глава, Беочин, Раковац, Шишатовац и Петковица.

Panorama Novog HopovaМанастир НОВО ХОПОВО је, по предању, задужбина деспотске породице Бранковића, а први поуздани подаци по њему потичу из 1541. године. Грађен је класичним стилом, карактеристичним за све фрушкогорске манастире: око цркве налазе се Четворострани конаци који је окружују. Посебну пажњу привлачи архитектура храма: непознати градитељ успео је да обједини традиционални моравски градитељски стил и елементе европске и исламске сакралне уметности.

Freska iz Novog HopovaБарокни иконостас манастира Ново Хопово осликао је познати иконописац Теодор Крачун. Током XVI века Ново Хопово је постало значајни културни центар Срба, а у њему је своје образовање започео и први српски просветитељ Доситеј Обрадовић.

Поред фрушкогорских манастира у Војводини су и други манастири и самостани заштићени као непокретна културна добра:
- у Бачкој то су православни манастири Ковиљ и Бођани, као и католички самостани у Петроварадину, Сомбору, Суботици и Бачу;
- у Банату православни манастири Месић код Вршца и Војловица код Панчева, као и бенедиктински самостан Арача код Новог Бечеја и фрањевачки самостан у Панчеву.
  

Franjevački samostan u BačuФРАЊЕВАЧКИ САМОСТАН У БАЧУ представља најстарију монашку насеобину у Војводини.Према документима изградили су га витезови - темплари 1169. године. Више пута паљен и рушен, самостан је темељно обновљен у XVIII веку.
Услед честих обнова и самостан је мешавина различитих архитектонских стилова: романике, готике, барока.

Тврђаве и дворци

Повољан географски положај, велике европске реке које су у Војводини пловне целом дужном, углавном равничарски терен омогућили су изградњу различитих фортификационих објеката већ у средњем веку.
Најзначајније ТВРЂАВЕ су: Бач из XIV века (по овој тврђави Бачка је добила име), Сланкамен и Ковин (XI век), Врдник (XIV век), Вршац (XV век)Моровић (из XIV века) и друге.
Ове тврђаве су, осим Петроварадинске и делом тврђаве у Бачу, данас углавном у рушевинама.
Петроварадинска тврђава - ремек дело војне архитектуре, на десној обали Дунава, изграђена је између 1690. и 1780.године.

Petrovaradinska tvrđava

Грађена по систему француског архитекте Себастијана Вобана, састоји се од Горње (коју чини сама тврђава, опасана бедемима - бастионима, са стрмим серпетинастима и одсецима) и Доње тврђаве (Подграђе са мрежом уских улица и вишеспратним зградама, болницом, самостаном и православном црквом).
Испод Горње тврђаве изграђена је мрежа подземних лагума и галерија, дужине 16 км.
Због свог атрактивног положаја ову тврђаву називају и Гибралтаром на Дунаву.
Петроварадинска тврђава је данас једина у потпуности сачувана тврђава ове врсте у Европи.

Dvorac u ČelarevuДВОРЦИ И ЛЕТЊИКОВЦИ у Војводини грађени су током XVIII, XIX и почетком XX века, и припадају стиловима прелазног периода од барока до класицима. Грађени на великим велепоседничким имањима, салашима или у већим насељеним местима, ови објекти су одражавали племићки статус, богатство и значај својих власника и корисника. Многи дворци су репрезентативни, резиденцијални објекти, готово увек окружени пространим уређеним парком.

За сваку од ових прелепих грађевина везана је барем једна легенда, која говори о мистичном животу племићких породица, као и у већини сличних објеката широм света. Најлепши и најзначајнији су: дворац у Челареву, Бајши, Великом Средишту, Голубинцима, Кулпину, Новом Кнежеву, Сремским Карловцима и Вршцу (патријаршијска и владичанска резиденције), Конаку, Хајдучици, Ечки, Сремској Каменици и другим местима.

Dvorac Kapetanovo, Stari Lec

Служба заштите је евидентирала до сада 28 двораца и летњиковаца као културна добра, и то 4 имају статус споменика културе од изузетног значаја, 21 је категорисан као споменик од великог значаја, а 3 објекта имају статус културних добара. Прохујала времена оставила су бројне трагове на овим објектима. Намена ових објеката је у последњих шездесет година промењена те се у њима данас налазе културне установе (дворци у Челареву и Кулпину), болнице, школе, верске заједнице (владичанске резиденције у Сремским Карловцима и Вршцу), хотели (Кашете у Ечки и дворац Фантаст код Бечеја), фабрике (дворац Карачоњи у Новом Милошеву) или имају другачију намену.
 

Сремски Карловци

Посебан значај овог насеља, удаљеног 15 км од Новог Сада, заснован је на важности које оно добија почетком XVIII века, као економски, културни, духовни и политички центар српског народа северно од Саве и Дунава.

Česma kod Četiri lava, Sr. Karlovci

Значај Сремских Карловаца истакнут је доношењем Закона о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца Сл. гласник РС, бр. 31/91) на основу кога се врши финансирање обнове и заштите овог града

Patrijaršijski dvor

Најстарија грађевина у граду био је Стари двор - резиденција православног митрополита, саграђен 1713. године. На месту овог објекта арх. Владимир Николић, главни пројектант данашњег изгледа града с краја XIX и почетка XX века пројектоваоје нови репрезентативни Патријаршијски двор, у барокном стилу, окружен парком - монументалну грађевину која је у великој мери изменила урбанистичку физиономију Карловаца.

Saborna crkva sa Patrijaršijskim dvorom, Sremski KarlovciСпецифичан печат Карловцима дају: Саборна црква (сазидана1759. године), Доња црква и Горња црква (изграђене у првој половини XVIII века ), Католичка црква (почетак XVIII века), зграда Магистрата у неокласицистичком и неоготском стилу, зграда Гимназије (прва гимназија на српском језику основана 1791. године), дворац Илион (данас зграда у којој је смештена музејска збирка), зграде Народних фондова, Богословије, Стефанеум (данас Центар културе српског народа), чесма код Четири лава и друго.

Kapela miraКапела мира се налази на брду изнад Сремских Карловаца. Подигнута је 1817. године на месту где се налазио шатор пуномоћника зараћених држава у време Великог бечког рата (1683-1699) приликом закључења Карловачког мира 1699. године. Капела има кружну основу са једним правоугаоним испустом уместо олтара. На месту касније подигнуте Капеле мира први пут је у историји светске дипломатије за време мировних преговора употребљен округли сто за којим су преговарале зараћене стране.