КЊИЖЕВНОСТ У ВОЈВОДИНИ

 

Књижевници и песници српскога језика и њихово књижевно и песничко стваралаштво
 

Књижевност Војводине је мултинационална, мултијезичка и мултикултурна књижевност која је у живом прожимању и укрштању (српска, хрватска, мађарска, словачка, румунска, русинска, ромска, украјинска и друге књижевности).
После Велике сеобе Срба (у 17. и 18. веку), нова средишта српске културе формирају се у Сентандреји и Сремским Карловцима.
Византијско наслеђе српске књижевности најпре уноси писац Гаврил Стефановић Венцловић, као и песник, калиграф, бакрописац, издавач и штампар Захарије Стефановић Орфелин који је покренуо Славеносербски магазин (1768), први часопис у српској књижевности.
По својим класицистичким назорима, централно место касније заузима свештеник и талентовани песник Лукијан Мушицки, познат као сарадник Вука Караџића, Доситеја Обрадовића и Јернеја Копитара на лингвистичком послу.
Класицизму припада и дело Јована Стерије Поповића, песника, романсијера и драмског писца, који је оставио неизбрисив траг у српској драми; познате су му комедије: Лажа и паралажа (1830), Родољупци, и др.
Познат је и комедиограф Коста Трифковић: Љубавно писмо, и др.
Симеон Пишчевић, историчар, својим мемоарима оставио је као надахнуту инспирацију многим песницима и књижевницима за остварење њихових капиталних дела.
 

Dositej ObradovićПојавом Доситеја Обрадовића, српска књижевност у Војводини у 18. веку стиче обележје модерне књижевности. Био је велики ерудита, путник, познавалац језика; први је представник европског сентиментализма, оснивач Велике школе у Београду, прве високошколске установе у Срба, први министар просвете у Србији. Књижевно-просветитељски рад на широком националном плану и на новим основама започео објављивањем дела: Писма Харалампију и Живот и прикљученије. Залаже се за увођење народног језика у књижевност. Писао је Басне, и друга дела.

 

Milica Stojadinović Srpkinja

Прва жена песник је Милица Стојадиновић Српкиња из Врдника.

 

Branko Radičević

Велики романтичарски песник Бранко Радичевић, својим делом Песме (1847), уз Вука, Његоша и Даничића, остварио је тријумф Вукове реформе народног језика. Родио се у Славонском Броду, а свој кратки живот провео је у Сремским Карловцима и у Бечу. Његова песма Кад млидијах умрети једна је од најлепших песама написана на српском језику. Написао је и сатиричну песму Пут. Опевао је своје ђачко Стражилово.

 

У Војводини су рођени и познији песници српског романтизма: Јован Јовановић Змај, Ђура Јакшић и Лаза Костић.

Jovan Jovanović Zmaj

Đura Jakšić

 

Змај је остварио богато песничко дело. Много је писао песама за децу, а своју породичну интимну трагедију обележио је у циклусу песама Ђулићи (1864) и Ђулићи увеоци (1882). Писао је и сатиричне стихове. Јакшић је био велики лиричар: На Липару, Поноћ, Вече, Ноћ у Горњаку; писао је патриотске песме; он је, такође, романтичан и снажан сликар.

Laza KostićЛаза Костић, доктор права, полиглота, врстан зналац Шекспира, естетичар и филозоф написао је једну од најлепших песама целокупне српске књижевности: Санта Мариа делла Салуте, затим песме: Међу јавом и мед сном, Спомен на Руварца; написао је и три драме, од којих је најбоља Максим Црнојевић.

Романтичар с реалистичким елементима Јаков Игњатовић је оснивач грађанског романа. Његова главна дела су: Милан Наранџић (1860), Трпен-спасен (1874), Васа Респект (1875) и Вечити младожења (1878). Драгоцени су и његови мемоари, објављени у целини тек 1966. године.
Јован Грчић Миленко један је од најзначајнијих песника 60-их и 70-их година 19. века; у својим песмама певао је о лепоти природе, фрушкогорском пејзажу, о свакодневном сеоском животу; писао је и љубавне и елегичне песме.

 

У Војводини је рођен још један веома значајан представник српског реализма, Стеван Сремац. Позната су му прозна дела: Поп Ћира и поп Спира (1898), Ивкова слава (1895) и Зона Замфирова (1907). Највећи део живота провео је у Београду и Нишу.

Veljko Petrović

Isidora Sekulić

Војвођанској традицији српске књижевности припадају познати аутори српске модерне: Вељко Петровић и Исидора Секулић који су већи део живота провели у Београду. Петровићева приповедна проза је: Варљиво пролеће (1921), Изданци из опаљена грма (1932), Препелица у руци, и др.
Исидорина проза је лирска и импресионистичка: Сапутници (1913), Писма из Норвешке (1914), као и приповетке Кроника паланачког гробља (1940, 1958). Познат је њен оглед о Његошу: Његошу књига дубоке оданости.

 

Велика књижевна остварења дали су песникиња и филолог Аница Савић Ребац, и приповедач и историчар уметности и књижевности Милан Кашанин.
Своја модерна и авангардна песничка дела писао је и Тодор Манојловић. Антиратну поезију писао је рано преминули Душан Васиљев: Човек пева после рата (1920), и друге песме.

Miloš CrnjanskiТакође модеран, авангардни и експресионистички песник и књижевник је Милош Црњански, рођен у Чонграду, у Мађарској. Поред Објашњења Суматре, једна врста књижевног манифеста генерације којој припада, написао је позната песничка дела: Лирика Итаке (1919), Стражилово (1924) и Ламент над Београдом (1962). Написао је романе: Дневник о Чарнојевићу (1921), Сеобе (1929) и другу књигу Сеоба (1962), Роман о Лондону (1971), где је дуго био у егзилу; писао је путописе и мемоаре, и друга дела.

После Другог светског рата познато је песничко дело Васка Попе, проза Данила Киша и Александра Тишме.

Vasko Popa

 

 

Васко Попа је, уз Миодрага Павловића и Стевана Раичковића, модерно обновио и обогатио српску поезију. Позната му је песничка књига Коре (1953), и друге песничке збирке.

 

 

 

 

 

Danilo Kiš

 

 

Данило Киш, ерудита, полиглота, полемичар, есејиста, прозни писац, написао је романе: Мансарда (1962), Башта, пепео (1965), Пешчаник (1972), те књиге Гробница за Бориса Давидовича (1976), Енциклопедија мртвих (1983), и друга дела.

 

 

 

 

Aleksandar Tišma

 

Александар Тишма је данас у свету најпревођенији писац - приповедач, романсијер, песник, есејиста и преводилац. Познате су његове књиге: Кривице (1961), Насиље (1965), Школа безбожништва (1978), роман Употреба човека (1976), Књига о Бламу (1972) и Дневник 1942-2001, и друга књижевна дела.

 

 

 

Miroslav Antić

Boško Petrović

Педесетих година на књижевној сцени Војводине појављује се и значајан прозаиста, есејита и песник Бошко Петровић (сабрана дела), прозаисти Павле Угринов, Младен Марков, Младен Лесковац, антологичар, есејиста, критичар, те прозни писац, књижевник и критичар Борислав Михаиловић - Михиз, позната песникиња Флорика Штефан, песник широког опуса Мирослав Антић, који је огромну популарност стекао књигом песама Плави чуперак. Велико је песничко дело Пера Зупца чија је популарна поема о љубави Мостарске кише освојила широку читалачку публику.
Такође је познат песник и прозни писац Бошко Ивков са својих девет књига: Земља и рашће, а уређивао је више од деценију Летопис Матице српске.
У новосадским Пољима окупљају се неоавангардисти: Јудита Шалго, Вујица Решин Туцић, Слободан Тишма, Војислав Деспотов, и др. Са својим романима у Војводини је позната Милица Мицић Димовска.
Много је младих и талентованих песника у Војводини, чију пажњу заслужују и читаоци и критичари.

 
Књижевници и песници мађарског језика и њихово песничко и књижевно стваралаштво
 

Почетак мађарске књижевности у Војводини датира од краја Првог светског рата и стварања Југославије. Мађарска књижевност у Војводини створила је свој простор између две културе и књижевности - матичне и српске културе. Оснивач мађарске књижевности у Војводини сматра се Корнел Сентелеки (1893-1933), песник, уредник, преводилац, лекар, који је уређивао и издавао прве алманахе и антологије. Дуго је објављиван његов часопис  Kalangya (Снопље), од 1932. до 1944. године, а после преране смрти, уређивао га је новелист Карољ Сирмаи (1890-1972), а затим новелист, романописац, есејист и преводилац Јанош Херцег (1909-1995).
Године 1934. млади и лево оријентисани писци и публицисти оснивају часопис 
Híd (
Мост), који, с прекидом за време Другог светског рата, излази и данас, те је један од најстаријих мађарских часописа. Године 1922. песник и преводилац Золтан Чука (1902-1975) основао је часопис Ut (Пут) авангардне књижевности.
После Другог светског рата књижевни живот Мађара поново се, углавном, организује око покренутог часописа
Híd
(Мост).

Imre Bori  

Од писаца значајна своја дела су остварили Имре Бори, историчар књижевности, Ференц Фехер, песник, Нандор Мајор, новелист и романописац, Карољ Ач, песник и преводилац, Јожеф Пап, песник, и други.
Када се основало Издавачко предузеће Форум (1957), остварени су услови за редовно објављивање нових књига војвођанских мађарских аутора.
Појављује се нова генерација писаца и интелектуалаца, који се окупљају око часописа
Új Symposion (Нови симпозијум); излази од 1965. до 1992. године, када добија ново име Symposion. У ту нову генерацију спадају: Иштван Конц, песник, Нандор Мајор, прозни писац, Тибор Варади, прозаист, Ото Толнаи, песник, прозаист, драмски писац, Иштван Домонкош, песник и романсијер, Иштван Брашњо, песник и прозаист, Ласло Вегел, прозаист, драмски писац, романсијер и есејист, Ласло Геролд, позоришни критичар, Чаба Уташи, књижевни критичар, Иштван Бошњак, књижевни историчар и публициста, Калман Фехер, песник, Каталин Ладик, песникиња и глумица, Ференц Деак, песник, драмски писац и сценариста.
До смене генерације у
Új Symposion
долази средином седамдесетих година, када часопис уређује песникиња Магдолна Дањи, а затим песник Јанош Сивери.
У ту генерацију још спадају и песник Бела Чорба, есејист Алпар Лошонц, прозни писац Атила Балаж, песникиња и критичарка Ева Харкаи - Ваш, књижевни критичар Корнелија Фараго, романописац Ђезе Бордаш, и други.

 

Књижевници и песници словачког језика и њихово књижевно и песничко стваралаштво

 

Крајем 18. и током 19. века појавили су се први текстови Словака у Војводини; писани су, углавном, у образовном и просветитељском духу. Године 1932. основана је Матица словачка, као и књижевни часопис Наш живот (Наш живот), а 1949. часопис Nový život (Нови живот).
Први књижевни часопис за децу
Slavik (Славуј) издао је 1864. године Јозеф Подхрадски, а 1939. године почиње стално да излази Naše slniečko (Наше сунашце), данас Zornička
(Зорњача).
Период између два светска рата, обележило је стваралаштво Јана Чајака. Педесетих и шездесетих година прошлог века јављају се модернистичка, а нешто касније и постмодернистичка прозна остварења: Јана Лабата, Јураја Тушјака, Вјере Бенкове, Вићазослава Хроњеца; у седамдесетим и осамдесетим годинама јављају се млађи приповедачи: Михал Ђуга, Мирослав Демак, Златко Бенка и Зорослав Спевак.

Paljo BohušМодерно песништво војвођанских Словака обично се везује за имена Јураја Мучајија и Паља Бохуша, који су почетком четрдесетих година прошлог века издавали своје прве песничке збирке написане у симболистичком стилу.
За целокупни књижевни, посебно песнички развој, имало је педесетогодишње стваралаштво Паља Бохуша. То је писац који је својом поезијом, есејима и мемоарским записима о информбировском тамновању у Чехословачкој постао веома познат. Шесту и седму деценију прошлог века обележило је стваралаштво старије генерације песника, пре свих: Андреја Ферка, Павела Мучајија, а посебно Јана Лабата и Михала Бабинке.
Радикалније промене у песничком и књижевном стваралаштву дале су генерације песника, пре свега, Вјера Бенкова и Вићазослав Хроњец, које је књижевном критиком и теоријом потпомогао Михал Харпањ.
Модерна поезија Словака јавља се деведесетих година прошлог века песничким стваралаштвом: Мирослава Дудока, Златка Бенка, Михала Ђуге и Јарослава Супека, као и Мартина Пребуђиле, Ладислава Чањаија и Катарине Хрицове.

 
Књижевници и песници румунског језика и њихово књижевно и песничко стваралаштво
 

Оснивањем Књижевног кружока Lumina (Светлост) и његовим покретањем, књижевно стваралаштво Румуна у Војводини доживљава процват. Генерације младих тог времена: Васко Попа, Раду Флора, Михај Аврамеску, Јон Балан, Флорика Штефан и други књижевници и песници основали су овај кружок 12. јануара 1947. године у Куштиљу. Тада је покренут часопис Lumina који ће се током педесет пет година свог постојања показати као важан чинилац у промовисању румунске књижевности. Васко Попа и Флорика Штефан наставили су стваралачки пут у српској књижевности, а 1947. године своје прве збирке поезије објављују Михај Аврамексу, Јон Балан и Раду Флора.

Radu Flora

Свој књижевни рад почиње познати песник Славко Алмажан, а затим Фелићија Марина Мунтеану, Јоан Флора, Петру Крду, чије песничко стваралаштво промовише нови стил у румунској књижевности Војводине.
Славко Алмажан је писац снажне имагинације, који, поред стиха, негује есеј и прозу, показујући на тај начин модерни сензибилитет и нов песнички израз. Исто тако, својом оригиналношћу песничког стила појавио се Јоан Флора, а његовој генерацији припадају Олимпију Балош, Еуђенија Балтеану, Илеана Урсу, Мариоара Баба Војновић и Јоан Баба.
У постмодернистичком стилу пишу: Павел Гатајанцу, Мариоара Сфера, Валентин Мик, Јонела Менгер, Елена Мариа Бранзеи. Румунска проза је, углавном, реалистичка; својом оригиналношћу у свом песничком и књижевном стваралаштву, међутим, Славко Алмажан се ослобађа традиционалног реализма. За афирмацију и неговање румунског књижевног израза посебно има Новинско издавачка установа Libertatea (Слобода) која је своју издавачку делатност почела 1945. године. Поред часописа Lumina,
и објављивања других публикација, овај издавач значајно промовише румунску књижевност у Војводини.

 
Књижевници и песници русинског језика и њихово књижевно и песничко стваралаштво
 

Народно стваралаштво Русина забележио је и објавио у пет томова, крајем деветнаестог века, украјински етнограф Володимир Хнаћук. Прву књигу на русинском језику Из мојег села објавио је 1904. године Хавријил Костељник, а двадесетих година двадесетог века такође је објавио и прву граматику русинског језика, прву драму на том језику, многе песме и приповетке. Костељник је објављивао на хрватском и украјинском језику.

Havrijil Kosteljnik

Између два светска рата своје књижевно стваралаштво објављивали су: Јанко Фејса, Мафтеј Винај, Силвестер Саламон, Хавријил Нађ, Михајло Ковач, Евгеније Кочиш и други књижевници и песници. Своје највеће књижевне домете остварују после 1945. године.
Песник, прозни и драмски писац Михајло Ковач, према мишљењу многих критичара, најбољи је познавалац живота војвођанских Русина. Његово стваралаштво је умногоме утицало на већину младих стваралаца на русинском језику.
Шездесетих година двадесетог века истакнути русински књижевници су: Мирослав Стрибер, Микола Кочиш, Ђура Папхархаји и Штефан Худак. Мирослав Стрибер у своје стваралаштво уноси модернизам. Микола Кочиш, поред поезије и прозе, објављује значајне лингвистичке радове. Он је аутор првог речника русинског језика. Папхархаји Ђура својим песмама, прозом и драмама налази се између традиционалне и урбане цивилизације.

Новинско-издавачка установа Руске слово (Русинска реч) једина је издавачка кућа на русинском језику која објављује књиге књижевних стваралаца рођених после Другог светског рата. Водећи представник те генерације је песник, романописац и есејиста Јулијан Тамаш који је аутор прве Историје русинске књижевности.
Тој генерацији припадају: песник Јаким Чапко, песник и прозаиста Владимир Кочиш, песникиње Ирина Харди Ковачевић, Ахнета Бучко, и др.
Најсавременији израз русинској поезији и прози дали су млађи аутори: Владимир Гарјански, Јулијан Нађ и Звонимир Њаради. Од 1967. године излази часопис за књижевност и културу Шветлосц (Светлост), а од 1945. године објављује се часопис за децу Заградка (Вртић). У недељном листу Руске слово (Русинска реч) објављује се месечни додатак Литературне слово (Књижевна реч).

 
Књижевници и песници хрватског језика и њихово књижевно и песничко стваралаштво
 

Књижевност Хрвата у Војводини започиње с Миховилом Раднићем (1636-1707) и Ловром Брачуљевићем (1685-1737), који уводи народни говор и код Буњеваца.
Водећа личност препорода постаје бискуп Иван Антуновић (1815-1888) који се одлучно супротстављао однарођавању. Међу Антуновићевим сарадницима истиче се Амброзије Шарчевић, писац првог Хрватског вишејезичког речника, затим Мијо Мандић, покретач листа Невена, који излази од 1884. до 1940, Никола и Павао Кујунџић, Стјепан Вујевић; Павао Кујунџић је покретач часописа Даница (1884). Истакнути стваралац тога времена био је Блашко Рајић, уредник Суботичких новина (1920-1941), покретач књижевног часописа Класје наших равни (1935) и аутор епа Слава, и други књижевници и песници.

Песници Алекса Кокић, Анте Јакшић, Јаков Копиловић, Анте Секулић, романописци Јосип Пашић и Марко Човић, те драмски писац Матија Пољаковић, дају нови допринос хрватској књижевности на северу Бачке.
Прозаик и песник Лазар Мерковић један је од оснивача и први главни уредник књижевног часописа Руковет који излази у Суботици од 1955. године. Велика је улога часописа у стварању Суботичког књижевног круга.
Петко Војнић Пурчар, прозни писац, песник, писац драма, филмски сценариста и режисер, објавио је књигу приповедака Свјетови и сатови,затим романе Одлазак Паулине Плавшић и Дом све даљи, за који је награђен НИН-овом наградом, затим још три романа, и много песама.
Значајна песникиња Јасна Мелвингер објавила је осам књига стихова и роман Пет сестара.
После се појављују песникиње Звјездана Арсић Шарић и Марија Шимоковић, песник Петар Вуков, песник; романописац и драмски писац и критичар Војислав Секељ, песник, романописац и есејист Лазар Францишковић, песник, прозни писац и ликовни уметник Славко Матковић, и други песници и књижевници.

 

Књижевност војвођанских Рома, Јевреја, Немаца и Украјинаца

 

Године 1991. покренут је часопис за науку, културу и друштвена питања Рома Ромологија, на ромском и српском језику. Овај часопис подстиче уметничко стваралаштво Рома. Објављује оригиналне књижевне текстове ромских писаца, затим прилоге из социологије, етнографије и фолклора Рома, прати актуелна и савремена збивања у култури Рома, објављује текстове о новим издањима књига и других публикација на ромском језику, затим прилоге о актуелним проблемима ромске популације у нашој земљи, информације о раду ромских културно-уметничких друштава и савеза. Објављује се четири пута годишње у тиражу од по 500 примерака. Издавач овог часописа је: Друштво Војводине за језик, књижевност и културу Рома - Асоцијација ромских наставника у Војводини, Дероње.

Trifun Dimić

Један од пионира сакупљања и очувања од заборава народног блага Рома у Војводини, заслужено место, без сумње, припада Трифуну Димићу. Рођен је 1956. године у Госпођинцима. Живео је и радио у Новом Саду. Умро је веома млад 2001. године. Књижевна дела Трифуна Димића позната су широм земље: објавио је много књига – Kana vavas anolo foro (Долазећи са вашара), 1979, Ромске клетве, заклетве и благослови (1984), Народна ромска поезија (1986), Боже, погуби оне друмове (1993), Традицијска ромска књижевност (1997), Време самоће (1996), Стопала у прашини - Prne anolo praho (1998), и др.

Превео је на ромски језик Песму над песмама, Нови Завет (1991).
Био је аутентичан песник о ромском животу, иако тај свет за њега није ни бајка, ни сан!
Написао је Буквар на ромском језику. Превео је више певања на ромски језик из спева Гилгамеш, и др.

Часопис Основни појмови јеврејских обичаја и религије, покренут 2006. године, који излази на српском језику, објављује кратак приказ јеврејских обичаја и празника и описује како се они обележавају.
Важно је истаћи да овај часпис доприноси очувању националног и верског идентитета, као и упознавању младе и средње генерације са традицијом и обичајима Јевреја. Издавач овога часописа је Јеврејска општина у Новом Саду, који излази једанпут годишње, у тиражу од по 500 примерака.

У часопису за културу и суживот војвођанских Немаца  Fenster
(Прозор) објављују се књижевни прилози на немачком и српском језику, са слоганом: поверење, помирење и поштење. Овај часопис доприноси информисаности и размени информација војвођанских Немаца. Издавач часописа је Немачко удружење за добросуседске односе Карлоwитз, Сремски Карловци; излази три пута годишње, у тиражу од по 1000 примерака.

 

Ukraїnsьko slovo (Украјинска реч), часопис за књижевност, културу и уметност, покренут 1996. године, излази на украјинском језику. Овај часопис објављује оригиналне књижевне текстове писаца војвођанских Украјинаца, као и преводе из светске литературе. Часопис прати актуелна збивања у култури и образовању војвођанских Украјинаца. Часопис излази четири пута годишње, у тиражу од по 600 примерака. Издавач часописа је Друштво за украјински језик, књижевност и културу "Просвета", Нови Сад.

НАПОМЕНА: подаци о књижевности Војводине народа и националних заједница коришћени су из студије Књижевност Владимира Копицла, монографија Војводина, ДОО "Дневник", Нови Сад, 2005. године и из Кратке историје српске књижевности Јована Деретића, БИГЗ, Београд, 1987. године.