ЛИКОВНО СТВАРАЛАШТВО У ВОЈВОДИНИ

 

Током XVIII и XIX века ликовно стваралаштво на простору Војводине развија се од зографског сликараства до стваралаштва са свим обележијима савремених токова европске уметности.
У XВИИИ веку највећи уметници на путу европеизације, под утицајем касног барока, били су графичари и бакроресци ХРИСТОФОР ЖЕФАРЕВИЋ, који се бавио и фреско сликарством, а најпознатији је по живопису манастира Бођани, ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН и бечки гравер ТОМА МЕСНЕР, који се својим радом везао за Војводину.

Prvi prikaz Novog Sada, Zaharije Orfelin, 1774

 

"Vaznesenje Hristovo" Hristifora Žefarovića

За Орфелинов бођански живопис, нарочито за композицију стварања света, давно је речено да га је могао „извести само сликар фантазије и темперамента који је био пун чежње за новим“, те се сматра да је у Бођанској цркви рођено наше модерно сликарство.

Средином XVIII века ставарају сликари - иконописци: ТЕОДОР КРАЧУН, најпознатији сликар код нас у XVIII веку кога историчари уметности сматрају "српским Ел Греком" због издужених фигура и израза екстазе, бујног колорита, блиставих и топлих тонова.

 

"Sveti Avakum" Teodor Kračun, detalj ikonostasa u Novom Hopovu, uništenog tokom II svetskog rata

Portret Save Tekelije, rad Anastasa Jovanovića

Поред Крачуна XIX век у Војводини је обележио и рад АНАСТАСА ЈОВАНОВИЋА, препознатљивог по литографијама – портретима историјских личности, савременика и религиозним темама у својим радовима.

Током XIX века у Војводини стварају и ДИМИТРИЈЕ БАЧЕВИЋ, ДИМИТРИЈЕ ПОПОВИЋ, ЈАНКО ХАЛКОЗОВИЋ, чији иконостаси красе бројне цркве, НИКОЛА РАШКОВИЋ, банатски сликар СТЕФАН ТЕНЕЦКИ, ТЕОДОР ИЛИЋ ЧЕШЉАР, на чијим делима је видан утицај венецијанске и француске школе, и други, који сликају под утицајем европског барока, чији утицаји у Војводину стиже преко руске и украјинске школе.

У XIX веку сликари у потпуности прихватају европске утицаје - АРСА ТЕОДОРОВИЋ, КОНСТАНТИН ДАНИЛ, НИКОЛА АЛЕКСИЋ, типичан представник бидермајер-сликарства у Војводини, ПАВЕЛ ЂУРКОВИЋ, КАТАРИНА ИВАНОВИЋ, прва жена - сликар код Срба, КОНСТАНТИН ДАНИЛ, један од највећих сликара XIX века, иконописац, близак бечким класицистима, који је највећу уметничку снагу испољио као портретиста.

Umetnikova žena, rad Konstantina Danila
"Autoportret" Katarine Ivanović

Омиљене теме овог периода су, поред иконописа, фресака, постали и портрети, мртва природа, жанр - сцене, пејсажи, и други.

Под утицајем романтизма стварали су ЂУРА ЈАКШИЋ и НОВАК РАДОЊИЋ, а најпознатији сликари реализма су ЂОРЂЕ КРСТИЋ, као и УРОШ ПРЕДИЋ, аутор преко хиљаду икона, а најпознатији по историјским жанр - сценама и ПАЈА ЈОВАНОВИЋ, изразити представници академског реализма.

"Autoportret" Đure Jakšića

"Devojka na studencu" Uroša Predića

Portret Mihajla Pupina, Paja Jovanović

Vesela braća, Uroš Predić

 

У периоду између два светска рата афирмисали су се уметници инспирисани војвођанским поднебљем, који су обрађивали теме и тражили израз у контексту европских уметничких струја. Истакнути сликари такве оријентације су Петар Добровић и Сава Шумановић.

Из тог доба потичу, а уметничку зрелост достижу после Другог светског рата и Миленко Шербан и Стеван Боднаров.
У савременом сликарству током готово читавог XX века доминирао је Милан Коњовић, сликар чији су животни и ликовни пут обележили равница Војводине и родни Сомбор.
Међу уметницима који су снажно одражавали европска струјања и давали специфичне тонове војвођанског поднебља средине и друге половине XX века истичу се Милан Кечић, Јован Солдатовић, Бошко Петровић, Милан Керац.

 Limunovi na stolu, Milenko Šerban

 

Сава Шумановић, (1896 -1942)

Сликарство је учио у Загребу и Паризу. Стварао је под утицајима европског кубизма, експресионизма, поетичког колоризма пејсаже, актове, мртву природу. Иза њега је остало око 1400 дела. Од 1952. године његове слике скупља, чува и излаже ГАЛЕРИЈА СЛИКА САВЕ ШУМАНОВИЋА у Шиду, у којој је изложено 417 радова Саве Шумановића, које је општини Шид даровала уметникова мајка Персида.

Адреса: Галерија слика Саве Шумановића
Светог Саве 7, 22240 Шид
Тел/фаx: 022/ 712-614
E-mail:
savasumanovic@nadlanu.com

Web site: www.savasumanovic.org.yu

"Veče na vodi", Sava Šumanović

"Iločki drum", Sava Šumanović

"Mornar na molu", Sava Šumanović, 1920/21

 

Милан Коњовић, (1898-1993)

Сликар који је сликарство учио у Прагу и Паризу, у свом обимном сликарском делу пролазио је кроз различите фазе и периоде. Један је од најплодоноснијих сликара новијег времена - својим сликарством обележио је готово читав век у српкој ликовној уметности. Слике - пејсажи, портрети, композиције, мртва природа и ентеријер, мотивима потичу из његове родне Бачке, израженим колоритом приказују топлоту Војводине. Већина Коњовићевих слика чува се у "Галерији Милана Коњовића" у Сомбору (1060 дела), отвореној 1966. године на основу легата који је сликар оставио свом родном граду.
 

Адреса: Галерија Милан Коњовић
Трг Светог Тројства 2, Сомбор
Тел. 025/22-563
E-mail: gmkso@eunet.yu
Web site:
www.konjovic.co.yu

"Zrelo žito", Milana Konjovića "Autoportret", Milana Konjovića

 

Равница Војводине инспирисала је сликаре средине и друге половине XX века, који су своје теме обрађивали и свој ликовни израз налазили у модерним европским уметничким правцима.
Дела ПЕТРА ДОБРОВИЋА, САВЕ ШУМАНОВИЋА, МИЛАНА КОЊОВИЋА, а након другог светског рата акварели, уља, цртежи и графике: МИЛЕНКА ШЕРБАНА, СТОЈАНА ТРУМИЋА, ЗДРАВКА МАНДИЋА, МИЛАНА КЕЧИЋА БОШКА ПЕТРОВИЋА, СТЕВАНА МАКСИМОВИЋА, МИЛИВОЈА НИКОЛАЈЕВИЋА, ПЕТРА ЧУРЧИЋА, САВЕ СТОЈКОВА, БОГОМИЛА КАРЛАВАРИСА, МИЛАНА КЕРЦА, ЈОЖЕФА АЧА, НИКОЛЕ ГРАОВЦА, БЕЛЕ ПЕХАНА, ЕМИЛА БОБА, ПАВЛА БЛЕШИЋА, ТИВАДАРА ВАЊЕКА, АНКИЦЕ ОПРЕШНИК, ИМРЕА ШАФРАЊА, БОГДАНКЕ ПОЗНАНОВИЋ, ДУШАНА МИЛОВАНОВИЋА, ИВАНА ТАБАКОВИЋА, ПАЛА ПАТРИКА, ЗОРАНА ПЕТРОВИЋА, скулптуре ЈОВАНА СОЛДАТОВИЋА, РАДМИЛЕ ГРАОВАЋ, ГАБОРА АЛМАШИЈА, ПАВЛА РАДОВАНОВИЋА, САВЕ ХАЛУГИНА, дела примењене уметности ЗЛАТЕ И КАРЛА БАРАЊИЈА и других снажно су одражавала европска ликовна струјања, али са изразитим тоновима и мотивима војвођанског поднебља.

 

Музеј савремене уметности у Новом Саду

Основан је као Галерија савремене ликовне уметноси одлуком Скупштине АП Војводине 1. фебруара 1966. године. Назив установе промењен је 1996. године у Музеј савремене ликовне уметности, а од 2006. године Музеј носи садашњи назив.
Основна делатност Музеја јесте да сакупља, чува, изучава и излаже, пре свега дела модерне и савремене ликовне уметности у Војводини. По својој функцији и обиму деловања Музеј представља једину установу ове врсте у Војводини.

Адреса: Службене просторије
Јеврејска 21, 21000 Нови Сад, Србија
Тел: +381 21 6613 526; +381 21 6613 897;
Тел./фаx: +381 21 6611 463
E-mail: info@msuv.org

Web site: www.msuv.org

Изложбене просторије
Дунавска 37, 21000 Нови Сад

Skulptura "Don Kihot", Jovan Soldatović

Пројекат Нова зграда Музеја савремене уметности Војводине

У музејском фонду налазе се уметничке збирке слика, скулптура, графика и цртежа, концептуалне уметности и дела нових/проширених медија друге половине XX века у Војводини. Такође, у Музеју се налази и неколико великих донација војвођанских уметника: уметничког пара ВЕРБУМПРОГРАМ (Р.Кулић, В.Маттиони), Стојана Трумића, Душана Миловановића, Милете Виторовића, Милана Керца, Зорана Петровића, Богомила Карлавариса, Анкице Опрешник, Бошка Петровића.

"Leto - jesen", Milan Kerac

"Čobanin Dušan Popov u plavoj košulji" Stojan Trumić

tapiserija: varijacije na temu "Kreveti na sprat", Boško Petrović

"Svetlost", Ivan Tabaković

Музеј савремене уметности прихвата специфичне околности настале увођењем нових музеолошких пракси које више не почивају на уско стручном кустоском раду и образованој публици, већ на теоријском, маркетиншки упакованом дискурсу који је у сталном контакту са публиком. Свака изложба и поставка представљају нови дискурс.

Одељења и збирке Музеја:
-Одељење за односе са јавношћу
-Збирка сликарства
-Збирка скулптура, објекта и инсталација
-Збирка цртежа и графике
-Збирка концептуалне уметности и нових медија
-Одсек за дигиталну уметност и културу
-Одсек за изложбе актуелне уметности
-Одељење за филм, видео и фотографију
-Одељење за архитектуру и урбанизам
-Одељење за архитектуру и урбанизам
-Одсек за издавачку делатност и дизајн
-Одељење за конзервацију и рестаурацију

"Ikona - ikon", Imre Šafranj
НАИВНА УМЕТНОСТ

Светску афирмацију стекли су наивни сликари ,самоуки уметници који су, сликајући сцене из свакодневног живота који их окружује, унели у сликарство свежину и оптимизам. Центри наивног сликарство у Војводини су Ковачица , Уздин, Падина и Шид.
У овим местима отворене су и галерије наивних уметника, а одржавају се и ликовне колоније. У Таванкуту код Суботице особен сликарски израз имају сликарке Хрватице и Буњевке које стварају дела специфичне наивне уметности од сламе.
МУЗЕЈ НАИВНЕ УМЕТНОСТИ “ ИЛИЈАНУМ”

Основу збирке чине дела која је 1970. године, као свој легат, општини Шид поклонио сликар – наивац Илија Башичевић – Босиљ (1895-1972). Садржи 287 дела самог Босиља, као и око 50 радова других сликара припадника исте сликарске школе (Ј. Генералића, Е. Фејеша, Ф. Филиповића, В. Најмовског и других).
Дела овог сликара, специфичног израза и сензибилитета, рађена техником гваша, цртежа и уља, до данас су остала нерешива тајна за критичаре.

Адреса: Музеј наивне уметности “Илијанум”
Школска 2, Шид
Телефон: 022/715 418

"Jahači apokalipse", Ilija Bašičević

Галерија наивне уметности у Ковачици

Галерија наивне уметности основана је 1955. године при Дому културе "3. октобар" у Ковачици. Од оснивања до данас задржала је статус најзначајнијег седишта културе у овом месту. У оквиру галерије се повремено организују бијенала сликара наиваца, као и други културни догађаји, међу којима је највеци Ковачички октобар, традиционална једномесечна смотра различитих догађаја из културног живота Словака у Војводини. У Галерији наивне уметности се прикупљају и излажу дела сликара наиваца словачке националности. Значајна улога у афирмацији ликовног живота војвођанских Словака припада управо представницима Ковачичке школе наивних сликара: Мартину Јонашу, Зузани Халуповој, Јану Књазовицу, Мартину Палушки, Јану Соколу и Јану Вењарском. Захваљујући овим уметницима и настављачима њиховог дела, ликовна уметност Словака у Војводини постала је позната широм света.

Адреса: Дом културе "3. октобар", Ковачица
Тел. 013/ 661-112

Martin Jonaš

"Ručak", Alžbeta Čižikova

Наивна уметност у техници сламе, Таванкут

Специфичан уметнички Схираз наивних уметника је и сликарство у техници сламе које се реализује у Таванкуту, на Колонији наиве у овој техици. Колонија је основана 1986. годинена њој сваке године уметници, углавном жене, раде у техници сламе. У уметничком фундусу данас се налази преко 250 радова.

Организатор: Хрватско просвјетно друштво "Матија Губец"
Марка Орешковића 7, Таванкут,
Телефон: 024/767-048
Факс: 024/767-048

E-mail:
matijagubec@tippnet.co.yu

Slamarke

 

Уметничке колоније

Посебан облик ликовног стваралаштва, доста заступљен у Војводини, су уметничке колоније. Колоније окупљање уметнике сличних склоности који се углавном привремено или трајно пресељавају на неко мирно место, удаљено од великих градова како би заједно радили. За разлику од уметничког удружења где су основа за окупљање пре свега стилске сличности код уметничке колоније је то заједничка тежња за непосредним сусретом са природом.

"Devojacki bunar" u Deliblatskoj peščari gde se umetnici okupljaju od 1969. godine   Прве ликовне колоније у Војводини настају раних 50- тих година, када се и у мањим срединама јављају нови ликовни центри, који постају место окупљања ликовних стваралаца у летњим и зимским месецима. Организовање колонија у то време означавало је усвајање нових, слободнијих схаватања стваралаштва и напуштање тада преовлађујућег социјалистичког реализма.

Прва ликовна колонија у Војводини основана је 1952. године у Сенти, на иницијативу сликара Јожефа Ача, а затим почињу да раде колоније у Бачкој Тополи, Бечеју, Ечки код Зрењанина, Малом Иђошу и другим местима.

 

Најзначајније уметничке колоније у Војводини су:

 

· "Уметничка колонија "Ечка"", код Зрењанина

Изложбене просторије:
Трг слободе 7, Зрењанин
тел: 023/561-775

Службене просторије
Суботићева 1, 23000 Зрењанин
тел: 023/562-566, 23/561-775
тел./фаx: 023/562-593
E-mail: galerijazr@galerija.rs
Web site:
www.galerija.co.yu
 

  Уметничка колонија "Делиблатски песак"
Организатор је Културно - просветна заједница Панчева
Светог Саве 10, Панчево
Тел: 013/ 311-310
Фаx: 013/ 331-337

E-mail: kpzpancevo@yahoo.com

 

· Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти "Terra", Кикинда
Галерија Terra
Трг српских добровољаца 25, Кикинда
Тел/фаx: 0230/26-508
E-mail:
terra@infosky.net
Web site:
www.terra.org.yu 

  

Уметничка колонија "Бачка Топола"
"
Art Gallery", Бачка Топола
Нушићева 1, Бачка Топола
Тел: 024/715-384, 715-382
 

Графички атеље ликовног сусрета, Суботица
Лењинов парк 5, Суботица
Тел: 024/553-725
Фаx: 024/420-122
E-mail: liksus@tippnet.co.yu
 

Сремскомитровачки (Војвођански) салон
Галерија Лазар Возаревић
Градски парк 4, Сремска Митровица
Тел: 022/221-492
 

Уметничка колонија таписериста "Бошко Петровић", Атеље 61, Петроварадин
АТЕЉЕ 61
Тврђава 9, Петроварадин
Телефон/Факс: 021/431-519

E-mail: atelje61@nspoint.net

Web site: www.atelje61.org.yu

 

Галерија таписерија "Бошко Петровић"
Бастион Леополда I, Петроварадин
Телефон/Факс: 021/433-588

Atelje 61, Petrovaradin

"Peščara - odron peska", Zoran Petrović učesnika Kolonije Deliblatski pesak 1990

"Šuma u Pesku", Komisarski Petrua (Rumunija), učesnika Kolonije Deliblatski pesak 1978

Iнтернационални Симпозијум скулптуре у теракоти "TERRA", основан је 1982. године, а од тада се одржава сваке године током. јула у старом погону II ИГМ "Тоза Марковић", у објекту који је саградјен 1895. године. До сада је на Симпозијуму учествовало око 365 вајара из земље и иностранства (из Србије, Хрватске, БиХ, Македоније, Словеније, Црне Горе, Холандије, Италије, Француске, Норвешке, Шкотске, Аустрије, Енглеске, Турске, Немачке, Грчке, Румуније, Мађарске, Чешке Републике, Бугарске, Данске, Израела, Шпаније, САД, Мексика Перуа, Аргентине, Индије, Бангладеша, Јужне Кореје и Јапана).

Atelje Terra, Kikinda

Zgrada budućeg Muzeja “Terra”

Сви они оставили су домаћину и Кикинди по три своје скулптуре (једну великог формата и две галеријске), а уметници - вајари из иностранства све оно што су током учешћа на Симпозијуму направили. Тако је створен фундус Симпозијума у ком се налази око 1000 скулптура. Одређен број скулптура је постављен у простору старог погона II, у парковима ИГМ ''Тоза Марковић'', у згради СО Кикинда, на градском тргу и сталној поставци градског Музеја. У Венецији је постављено пет, а у Београду једна велика скулптура из колекције Симпозијума.

 

Модерна галерија ЛИКОВНИ СУСРЕТ у Суботици

Основана је 1962. године као музејско - галеријска установа која презентује и прати савремену ликовну и примењену уметност. Галерија поседује збирку савременог сликарства, графике, скулптуре и керамике (укупно 1096 дела).

Ова галерија организује више скупова уметника: Тријенале Ликовног сусрета - периодично се смењују уметничке колоније, Графички атеље и Тријенале керамике.
При Ликовном сусрету делује Документациони центар уметничких колонија који сакупља и обрађује грађу везану за рад уметничких колонија и Графички атеље Ликовног сусрета (основан 1982. године), који континуирано ради као графичка колонија.

Rajhl palata, zgrada  "Likovnog susreta"
"Pejsaži", Zdravko Mandić

Вишегодишњим окупљањем уметника у ликовним колонијама настајале су богате збирке ликовних дела: слика, скулптура, керамике.
Сваки уметник је остављао по једно своје дело колонији. Временом су се колоније испрофилисале, према интересима и потребама организатора, па су се тако и специјализовале за одређене ликовне дисциплине.

 
УМЕТНИЧКА УДРУЖЕЊА У ВОЈВОДИНИ
 

·      Савез удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине

Адреса: Булевар Михајла Пупина 9, Нови Сад
Тел: 021/ 524 991
E-mail: office@suluv.org.yu

Web site: www.suluv.org.yu

 

Савез удружења ликовних уметника Војводине је уметничко удружење које окупља 400 професионалних ликовних стваралаца: сликара, графичара и вајара, са подручја целе Војводине. Програм Удружења је да организује ликовне ствараоце и да афирмише њихово стваралаштво, што се успешно реализује преко Галерије СУЛУВ-а. Добром селекцијом изложби, која подразумева афирмацију нових и представљање веће афирмисаних аутора, овај простор је постао изузетни део културе наше средине. Савез сачињава седам градских удружења: Нови Сад, Панчево, Вршац, Зрењанин, Кикинда, Сомбор и Суботица.

 

·   Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине

Адреса: Илије Огњановића 3, Нови Сад
Тел: 021/524-481
E-mail: upidiv.office@gmail.com
Web site:
www.upidiv.org.rs
 

    Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера (УПИДИВ) Војводине је уметничко удружење које окупља уметнике и дизајнере из Војводине, основано је 1964. године са циљем развијање и унапређивање примењене уметности и дизајна и сарадње са родним асоцијацијама из окружења и света. Тренутно Удружење има 430 чланова бираних путем конкурса И селекције стручне комисије. Поред колективних или појединачних изложби својих чланова Удружење, као своју најважнију манифестацију организује бијеналну изложбу ФОРМА, свих чланова УПИДИВ-а И свих секција Удружења. ФОРМА је основана 1965. године, и до сада је одржано 15 изложби које су гостовале у већим градовима у Војводини.
Због разноврсности тема и Араваца својих чланова УПИДИВ је подељен на секције, и то: архитектура, фото дизајн, графички и индустријски дизајн, хортикултура, керамика, конзервација и рестаурација, костимографија, примењена пластика, сликарство и скулптура, савремено одевање, сценографија, таписерија, дизајн текстила, веб дизајн и друге.