МУЗИЧКО СТВАРАЛАШТВО У ВОЈВОДИНИ

 

Све врсте музике, забавна, народна и озбиљна, без обзира на своје различите естетске вредности, свака на свој начин, утичу на формирање музичке културе једне друштвене средине. Музичко стваралаштво је имало, а има и данас, важну културно-естетску улогу у развоју опште културе у Војводини.

Композитори и музички писци


Познати композитори и музички писци у Војводини су:
Јован Адамов, Исидор Бајић, Рудолф Бручи, Антон Еберст, Јурај Ферик, Тибор Хартиг, Ерне Кираљ, Иван Ковач, Светозар-Саша Ковачевић, Карољ Кромбхолц, Јосиф Маринковић, Матија Молцер, Никола Петин, Мирослав Штаткић, Сава Вукосављев, Трандафир Журжован.
Све о композиторима и њиховим делима може се сазнати у:

Удружењу композитора Војводине,
21000 Нови Сад, Гагаринова 8,
Тел:
063 591 343
E-mail:
amusic@sbb.rs

 

Јован Адамов (1942), композитор забавне музике, данас је диригент Забавног оркестра Радио Новог Сада и музички продуцент забавне музике. Поред забавне музике, компонује и музику за децу, за ТВ и филм.


Рудолф Бручи (1917) композитор и музички педагог, аутор је многобројних музичко-сценских, оркестарских, вокално-инструменталних и камерних дела, од којих су најпознатија: Кончертино за оркестар, Балет ''Ноћ на прузи'', Концерт за клавир и гудачки оркестар, кантата ''Војводина'' и Трећа симфонија. Добитник је награде ''Гранд приx интернатионал'' за симфонијску музику на конкурсу белгијске краљице Елизабете у Бриселу (1966), награде ''Мир и пријатељство'' у Прагу (1963) и више других награда.


Исидор Бајић (1878-1915), писао је музичке уџбенике и расправе, компоновао хорска дела, клавирске композиције, неколико оперета и Оперу ''Кнез Иво од Семберије''.


Антон Еберст (1920), музички писац и музички уметник,аутор је многих школских музичких уџбеника и књига из области музичке уметности.


Јурај Ферик (1908-), музички писац, сакупио је више од 1200 словачких народних песама, писао уџбенике музичког васпитања за основне школе и објавио публикацију ''Словачке народне игре из Војводине''.


Тибор Хартиг (1934), музички уметник и композитор, аутор је камерних, концертних и сценских дела, од којих су најпознатија: Минијатуре за виолончело и клавир, Концерт за виолончело и гудачки оркестар и Музичко-сценска игра за децу ''Црвенкапа и вук''.


Ерне Кираљ (1919), композитор и етномузиколог, сакупио је више од 5000 мађарских народних песама, писао школске уџбенике и научне радове. Компоновао је многобројна оркестарска, камерна и клавирска дела и музику за децу, од којих су најпознатија: Три мађарске народне песме за тамбурашки оркестар, Мађарске народне песме из Војводине за виолину или виолу или кларинет и клавир, Рефлексије бр.1-6 за глас, гитару и цитру.


Иван Ковач (1937-1984), композитор, аутор је оркестарских, камерних, клавирских и вокалних дела, од којих су најпознатија: Концерт за гудачки оркестар, Серенада буколика за гудачки оркестар, Три тужне народне за виолончело и клавир, Варијације и фуга за два клавира.


Светозар-Саша Ковачевић (1950), композитор, а наступа и као оргуљаш. Избор композиција: Ададо и фуга за оркестар хармоника, Дувачки квартет, Мјузикл ''Паткица Жуткица'', сценска музика за драмске представе и телевизијске драме, мали комади за клавир.


Карољ Кромхолц (1905-1981), композитор и музички уметник, компоновао је оркестарска, клавирска и солистичко-инструментална дела, од којих су најпознатија: Војвођанска мађарска рапсодија за клавир и симфонијски оркестар, Скице из Бачке за гудачки оркестар, Марш-фантазија, Бурлеска, Суите романтиqуе, 12 етида за клавир.


Јосиф Маринковић (1851-1931), композитор, дириговао је разним певачким друштвима и хоровима. Компоновао је соло песме, хорске композиције, духовну музику и сценску музику за позоришна дела.


Матија Молцер (1935), музички уметник и композитор. Као концертни уметник наступао је у многим местима наше земље и иностранства и снимао за многе радио-станице. Компоновао је симфоније, клавирске концерте, свите, сонате, соло песме, хорске композиције и разне мање композиције за клавир.


Никола Петин (1920), композитор, аутор оркестарских, солистичко-инструменталних и вокалних дела, од којих су најпознатија: Класична симфонија, Симфонија бревис, Барокна симфонија, Концерт за гудачки оркестар, Балада за фагот и клавир.


Мирослав Штаткић (1951), композитор и музички педагог. Избор композиција: симфоније ''Атос'', ''Сеобе'' и ''Алфа'', опере ''Ленка'', ''Теодора'' и ''Бој на Косову'', електро-акустична музика ''Јапан'', ''Дрво живота'', ''Библијске приче''.


Сава Вукосављев (1914-1996), композитор народне музике и диригент, био је оснивач и дугогодишњи диригент Тамбурашког оркестра Радио Новог Сада. Компоновао је инструментална, вокално-инструментална дела и соло песме.


Трандафир Журжован (1924), композитор народне музике, сакупио је преко 600 румунских народних мелодија из Војводине, а компоновао је хорске композиције, композиције за глас и народни оркестар, композиције за дувачки оркестар. 

Музички уметници

Познати музички уметници из Војводине су:
Бранислав Аксин - тромбон, Флориан Балаж - виолина, Дејан Богдановић - виолина, Ласло Хорват - виола, Бранислав Јатић -бас, Рита Кинка - клавир, Миодраг Јаноски - диригент, Имре Калма - виолончело, Ирис Кобал - клавир, Вера Ковач-Виткаи - сопран, Матија Леваи - кларинет, Дориан Лељак -клавир, Лаура Леваи-Аксин - флаута, Ненад Марковић - труба, Ратимир Мартиновић -клавир, Душан Михајловић - диригент, Марина Павловић-Бараћ - мецосопран, Душица Половина - виола, Корнел Папишта - туба, Карољ Сенаши - виолина, Лордан Скендеровић -труба, Никола Срдић - кларинет, Виолета Срећковић - мецосопран, Јасминка Станчул -клавир, Милица Стојадиновић - сопран, Имре Топлак - диригент,. Иштван Варга - виолончело, Ненад Васић - хорна.

Концерте уметника организује:
Музичка омладина Новог Сада,
21000 Нови Сад, Католичке порте 2/II,
Тел: 021-452-344

E-mail: mons@eunet.rs

Музичке установе

 

Српско народно позориште


Српско народно позориште је од оснивања, 1861. године, неговало на својој сцени комаде са музиком и певањем. Прелазећи потом преко сложенијег жанра - оперете, оно је крајем 19. века поставило на сцену и највиши музичко-сценски род - оперу. Од тада, Опера је доживљавала успоне и падове, борила се за опстанак и напредак.

''Nabuko''

 
Српско народно позориште,
21000 Нови Сад,

Позоришни трг 1,
Тел. 021 520 091;

Опера, као стална институција при Српском народном позоришту у Новом Саду, основана је 1947. године, а новосадској публици се представила свечаном премијером ''Травијате''. Стални балетски ансамбл формиран је 1950.године. Данас Опера и Балет Српског народног позоришта имају на свом репертоару сва значајнија дела класичне и савремене оперске и балетске литературе. Ансамбл Опере и Балета Српског народног позоришта за свој рад стекао је многе похвале и признања у земљи и иностранству.

 

Радио Нови Сад и Телевизија Нови Сад

Радио Нови Сад је основан 1949. године. Телевизија Нови Сад основана је 1972, а први програм из свог студија емитовала је 1975. године. Радио и Телевизија Нови Сад обраћају се својим слушаоцима на језицима свих националности које живе у Војводини. Музички програм обухвата све области музичког живота и сачињава неразлучиву целину са говорним емисијама.

Радио Нови Сад,
Ж. Зрењанина 3,
Тел. 021-611-588

Телевизија Нови Сад,
Сутјеска 1,
Тел. 021-615-144

 

Radio Novi Sad
 

Музичке школе

 

У Војводини данас ради 21 музичка школа и Академија уметности у Новом Саду са својим Одсеком за музичку уметност.
Музичка школа у Суботици основана је 1868. године, а њен први директор био је Иштван Франкл, који је истовремено био и директор гимназије.
Градска музичка школа у Вршцу основана је 1859. године и у њој су се учили: клавир, хармонијум, флаута и певање.
Музичка школа ''Исидор Бајић'' у Новом Саду основана је 1909. године.

 

Академија уметности

Академија уметности у Новом Саду, основана 1974. године, је уметничка, научна и образовна установа која остварује уметничке и научне пројекте и високошколско образовање у области музичких, драмских и ликовних уметности.

На Академији се реализују и специјалистичке и магистарске последипломске студије и стиче докторат из области наука о уметности.
Академија уметности организована је у три одсека:
- одсек за музичку уметност,
- одсек за ликовну уметност,
- одсек за драмску уметност.
Академија је добро опремљена музичким инструментима, прибором за сликање, графику, цртање и вајање.
У Библиотеци Академије, поред 12.788 књига, су и 11.492 нотне свеске, 11.010 часописа, 5.180 аудио снимака и 106 видео снимака. Библиотека има компјутерску опрему, а информациони систем је повезан са компјутерским центром Универзитета у Новом Саду.
Академија са поносом истиче уметничка достигнућа својих студената на многим такмичењима у земљи и иностранству.

Академија уметности,
Нови Сад, Ђуре Јакшића 7,
Телефон: 021 422 177,
E-mail: aofarts@uns.ns.ac.rs

 
Музички ансамбли
 

Суботичка филхармонија

Суботичка филхармонија, основана 1908. године, приредила је многобројне концерте са уметницима-солистима највишег светског ранга. За претходних десет година врсни музичари су отишли из града, те је Филхармонија била принуђена да своју делатност сведе у скромне оквире.

 

Војвођанска филхармонија


Војвођанска филхармонија, основана 1924. године под називом Новосадска филхармонија и састављена искључиво од професионалних музичара, била је најзначајнији музички ансамбл у Војводини и радила је, са мањим прекидима, веома успешно до 1991. године, када је престала да постоји. У Војводини постоји иницијатива реномираних професионалних музичара за поновним оснивањем Војвођанске филхармоније.

 

Војвођански симфоничари

 

Maestro Berislav Skenderović, šef - dirigent Vojvođanskih simfoničaraВојвођански симфоничари -

Да би се обезбедила афирмација талентованих младих музичара и услови за њихов рад на пољу оркерстарског музицирања на територији Аутономне Покрајине Војводине и ради унапређивања културног живота Војводине, у априлу 2001. године Извршно веће Аутономне Покрајине Војводине и Берислав Скендеровић, шеф - диригент Суботицке филхармоније и директор Музичког центра у Суботици, потписали су Протокол о реализацији програма Војвођанских симфоничара за време од пет година.

 

Новосадски солисти

Новосадски солисти, камерни гудачки оркестар састављен од петнаест врсних младих инструменталиста који имају завидно оркестарско искуство, али су се сви опробали и као солисти. Оркестар сарађује са истакнутим домаћим и страним диригентима и еминентним, светски признатим солистима. Репертоар Оркестра сачињавају композиције широког временског дијапазона, почев од раног барока, класике и романтизма, па све до дела савремених аутора.
Концертмајстор Оркестра је доцент Флоријан Балаж.
Телефон: 021 58 662.

 

Народни оркестар Радио Новог Сада

Народни оркестар Радио Новог Сада, основан 1949. године, свира српску, мађарску, словачку, румунску и русинску народну музику и прати певаче. Оркестар наступа и на телевизији, учествује као пратња певачима на такмичењима које организују Радио и Телевизија Нови Сад и снима ЦД.

 

Суботички тамбурашки оркестар

Суботички тамбурашки оркестар основан је 1976. године и својим виртуозним извођењем тамбурашке музике скренуо је на себе пажњу јавности. Репертоар Оркестра чине песме и игре народа и народности Војводине, као и дела популарне, класичне и савремене музике. Оркестар сарађује са многим композиторима који су му поверили своја дела на извођење. Наступио је на многим фестивалима у земљи, остварио бројне концерте и концертне турнеје у земљи и иностранству, снимао програм за радио и телевизију, издао видео касету и ЦД.
Концертмајстор и уметнички руководилац Оркестра је Стипан Јарамазовић, а Оркестром диригује композитор Зоран Мулић.

Суботички тамбурашки оркестар,
24000 Суботица, Никшићка 15,
Телефон: 064-115-00-48,
E-mail:
stipan@urbansu.co.yu

 

Традиција хорског певања веома је развијена у Војводини. Још у 19. веку сва већа места имала су своја певачка друштва.
Традиција хорског певања настављена је и данас стваралаштвом многобројних хорова, чији се избор програма креће од дела средњовековних мајстора, дела хорске музике домаћих и светских класика до хорских дела савремених композитора.

Најбољи хорови у Војводини такмиче се сваке треће године на Фестивалу музичких друштава Војводине у Руми, који организује Културни центар Рума.

Културни центар,
22000 Рума,
Вељка Дугошевића 102,
Тел: 022 422 500

''Ustajte braćo''

Најпознатији хорови у Војводини су:

Хор ''Јосиф Маринковић'' и Хор ''Коча Коларов'' из Зрењанина, Хор ''Јован Бандур'' из Панчева, Женски камерни хор ''Мусица панноница'' из Сенте, Камерни хор ''Звонy'' из Селенче, Мешовити хор Дома културе из Руског Крстура, Мешовити хор ''Ас'' из Вршца, Градски мешовити хор из Руме, Мешовити хор ''Мусица вива'' из Чантавира, Камерни мешовити хор ''Барток Бела'' из Куле, Хор Академског културно-уметничког друштва ''Соња Маринковић'', Хор ''Свети Георгије'' и Хор Јеврејске заједнице ''Хашира'' из Новог Сада, Мешовити хор ''Славенска'' и Мешовити хор 
''Pro musica'' из Суботице, Хор ''Iuventus cantat'' из Сомбора.