Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић, синоћ је у новосадској Синагоги наступила, као дугогодишњи члан Војвођанског симфонијског оркестра и као ресорни секретар, гала концерту под називом „Операриа и декадентне епохе“.
Концерт је одржан у оквиру јединог оперског фестивала код нас – Фестивал „Операриа“, који се ове године одржава по други пут. На програму су изведене најпознатије оперске арије Kармен, Kавалерије рустикане, Моћи судбине, Тоске…
По речима директора Опере Српског народног позоришта Александра Станкова циљ овог фестивала опере је да се кроз разноликост репертоара, било генерацијски, било по афинитетима, приреде концептуално различите представе и омасови оперска публика у граду. Већ сада ми говоримо о искорацима које у регион прави Опера Српског народног позоришта, истакао је Станков и додао да је то прича о квалитету који имамо и оперским програмима, али и о добрим темељима које смо поставили прошле године.
Сама идеја о настанку Фестивала „Операриа“ нас одводи на прелазу из 19. у 20. век, у Француској, где се догодио историјски преокрет јавног живота, који је потиснуо уметнике да преиспитају своје креативне позиције. Прво у књижевности, потом и у опери, период кризе и преиспитивања родио је нови правац – декаденцију.
Тада, као и данас, у доба пандемијске, глобалне кризе, лутамо међу декадентним расположењима, одбацивању живота, трендовима индивидуализма и осећања безнађа.
Али уметност је, наиме, пронашла излаз из одбацивања политичког и грађанског живота друштва, одлучивши да је та позиција једина исправна, која даје стварну слободу креативности.
Због епидемиолошких услова, за разлику од прошле године, ове нас очекује два дана Фестивала, али ништа мање изненађења и програма.
Фестивал Операриа, је свој програм почео у четвртак, 24. септембра у Галерији Матице српске, отварањем почасног такмичење „Мирослав Чангаловић“ у част нашег истакнутог оперског певача, са циљем проширивања на све музичке школе и академије широм наше земље. Kао почасни добитници награда учествују Жељко Р. Андрић, Горан Kрнета и Страхиња Ђокић.