Нови Сад / Таванкут, 15. септембар 2025 – Помоћница покрајинског секретара за културу, јавно информисање односе с верским заједницама Невена Баштовановић обратила се протеклог викенда на 23. по реду Сусрету хрватских пучких пјесника под називом: “Лира наива“ у Таванкуту.
„Овогодишњи, 23. сусрет посвећен је Кати Иванковић, чијем бистром, веродостојном и увек спремном перу дугујемо спомен. Зашто?“ нагласила је у уводном делу обраћања помоћница Баштовановић и додала да је она , као пучка песникиња и као ретко ко, бежила „живот хрватске заједнице“: оно што се из године у годину понавља и чини наш препознатљив ритам – од црквено-литургијских догађаја, свештеничких ређења и њихових јубилеја, обичаја попут материца, оца, дужијанце и прела, посета драгих нам и значајних гостију, до људи из нашег народа, оних које историја можда неће забележити у уџбеницима као и оних који су крчили пут свима нама борећи се за идеале и хумане вредности нашег етно-културног микрокосмоса.
По речима Невене Баштовановић, пропуштени кроз њену песничку личност, саткани од ситних, емотивно топлих, ненаметљивих тренутака и увида тако једноставног и здравог резона, ти би елементи личне историје живота хрватске заједнице – без песме – олако били прескочени и избледели.
Вреди рећи и ово: пучко песништво није само „сећање у стиху“. Оно је жива традиција која настаје међу људима и за људе. Обликују га народни говор и акценти, хрватски стандард и буњевачки и шокачки изрази; делује да живи у варијантама, прилагођава се прилици, обреду и месту.
У његовом средишту су језик, заједница и функција – другим речима, пучко песништво је највернија школа језика, памћења и солидарности.
Ваш задатак је важан, апострофриала је Невена Баштовановић, у рукама имате најснажније средство које заједница посједује – реч. Реч која може развеселити, умирити, упозорити, сачувати; реч која повезује генерације и прави лук између тзв. „великих“ и „малих“ тема. Добар пучки стих једнако добро подноси свечану позорницу и кућни праг.
„…Ми, а надасве као песници, први морамо једни друге слушати и читати, угледати се и учити од најбољих, посебно из канона хрватске књижевности, како бисмо у том мозаку били одсјај тренутка у ком живимо, места из којег долазимо,поноса с којим гледамо у прошлост и наде с којом гледамо у будућност“ рекла је на крају помоћница Баштовановић.
Сусрет су организовали Хрватска читаоница у Суботици и Буњевачко –шокачка књижница „Иван Кујунџић“ при Католичком друштву „Иван Антуновић“ из Суботице.
Догађај је одржан на Етносалашу „Балажевић“ у Таванкуту, а по речима потпредседнице Хрватске читаонице у Суботици Катарине Челиковић, ове године пријавило се 50 песника-аматера, од којих је на данашњем сусрету њих 30.
Како Челиковићка истиче, два су разлога за сусрет због којих се одржава овогодишња „Лира наива“.
Први је један век од рођења Кате Иванковић, која је рођена у Таванкуту и била је на првом сусрету хрватских пучких песника одржаном у Суботици, док је други разлог окупљање песника, чак и оних који никада нису били овде и ово је прилика да им покажемо наше лепо културно наслеђе.
„Као и сваке године за сусрет је приређена нова књига изабраних стихова“ рекла је Катарина Челиковић и додала да је она изашла под насловом :“ Руке пуне чакања“ и у њој су објављене 50 песама пријављених песника за сусрет.