Obeležena 160. godišnjica od osnivanja biblioteke „Karlo Bjelicki“ u Somboru

Danas smo ovde zbog zaista nesvakidašnjeg jubileja, jer je malo gradova čije biblioteke obeležavaju ovakve godišnjice i malo je biblioteka koje čuvaju takvo bogatstvo kakvo čuva vaša biblioteka, rekla je danas na Svečanoj akademiji upriličenoj povodom 160 godina od osnivanja Gradske biblioteke „Karlo Bjelicki“ u Somboru, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević.

To je, prema njenim rečima, i za one koji tu ustanovu danas vode i za institucije koje u tome treba da im pruže podršku, velika obaveza.

„Vi to treba da činite sa istom onom predanošću i posvećenošću sa kojom su to, decenijama, činili Karlo Bjelicki i njegovi naslednici, a mi u tome treba maksimalno da vam pomognemo. Duboko verujem da ćemo i jedni i drugi svoju obavezu ispuniti“, istakla je Miloševićeva.

Ona je podsetila i na niz velikana koje je tokom svoje bogate istorije iznedrio grad Sombor, „obogativši tako naš kulturni i duhovni prostor i izvan njegovih granica“.

„Uz ostale, reč je o ljudima poput Avrama Mrazovića i njegove „Normu“, odnosno prve škole za obrazovanje učitelja u srpskom narodu koja je, docnije, prerasla u čuvenu Preparandiju, a njeni đaci, u mnoštvu ostalih, bili kompozitori Josif Marinković i Petar Konjović i pisci Jovan Dučić, Isidora Sekulić i Miroslav Josić Višnjić,  zatim jednog od osnivača i prvog predsednika Matice srpske Jovana Hadžića ili Ivana Jugovića, profesora beogradske Velike škole i sekretara Praviteljstvujuščeg sovjeta ili prve vlade Karađorđeve tek vaskrsle Srbije“, precizirala je ona.

Tu su, naravno, i  Karlo Bjelicki i biblioteka koja danas s ponosom nosi njegovo ime, episkop Platon Atancković koji je odlučujuće uticao na preseljenje Matice srpske iz Budimpešte u Novi Sad, kao i dva velika srpska patrijarha – Samuilo Maširević i Georgije Branković.

„Na tom bisernom nizu su, najzad, i nenadmašni Veljko Petrović čija je ogromna ljubav i nežnost stala u jednu jedinu reč, koja je odavno postala sinonim njegovog, vašeg i našeg Sombora – reč Ravangrad, i  Milan Konjović čije ime je, i danas, konstanta ne samo na našoj, nego i na evropskoj mapi slikarske neprolaznosti“, dodala je Miloševićeva.

Ispred Ministarstva za kulturu i informisanje čestitku za veliki jubilej i reči podrške uputila je  pomoćnik ministra zadužena za kulturno nasleđe Danijela Manušić, dok je o radu biblioteke govorila v. d. direktora Nataša Turkić.

Uoči Svečane akademije sekretar Miloševićeva je posetila Gradsku kuću u Somboru, gde je razgovarala sa zamenikom gradonačelnice Antonijem Rackovićem i članom Gradskog veća zadužen za kulturu Nemanjom Saračem. Razgovoru su prisustvovali i pomoćnici ministra za kulturu Danijela Manušić i Dejan Masliković.

Fond somborske gradske biblioteke danas broji preko 360.000 knjiga i monografskih i drugih publikacija, na srpskom, mađarskom, engleskom, francuskom i nemačkom jeziku.